1 Маъруза: буғлатиш буғлатиш Якка буғлатиш


Якка қурилмали буғлатиш аппаратлари



Download 81,98 Kb.
bet3/5
Sana03.07.2022
Hajmi81,98 Kb.
#733732
1   2   3   4   5
Bog'liq
Буғлатиш жараёнлари

Якка қурилмали буғлатиш аппаратлари

  • Аппаратнинг ишлаш принципи. Марказий циркуляция трубаси бўлган узлуксиз ишлайдиган буглатиш аппаратининг ишлаш принципини кўриб чиқамиз (1 - расм). Аппарат асосан иситиш камераси ва сепаратордан иборат. 1-расмда тасвирланган схемада иситиш камераси ва сепаратор битта аппаратда жойлашган. Иситиш камераси сепаратордан алоҳида жойлашган бўлиши ҳам мумкин. Бунда иситиш камераси ва сепаратор труба орқали бирлашган бўлади. Камера одатда тўйинган сув буғи билан иситилади. Буғ трубалар ташқарисидаги бўшлиқка киради, бу ерда конденсацияланиш жараёни юз беради ва ажралиб чиққан иссиқлик труба деворлари орқали эритмага берилади. Ҳосил бўлган конденсат камеранинг пастки қисмида жойлашган патрубка орқали ташқарига чиқарилади.

  • Буғлатилаётган эритма иситиш трубалари орқали юқорига кўтарилади, бунда эритма қайнайди, натижада иккиламчи буғ ҳосил бўлади.

  • Сепараторда буг суюқликдан ажратилади. Суюқлик томчиларидан ажралган иккиламчи буг сепараторнинг юқориги қисмидан ташқарига чиқарилади.

  • Суюқликнинг бир қисми марказий циркуляция трубаси орқали аппаратнинг пастки қисмига тушади. Марказий трубадаги суюқлик эритма ва иситиш трубалари ичидаги буг — суюқлик эмульсияси зичликлари ўртасидаги фарқ таъсирида узлуксиз равишда циркуляция бўлиб туради.

  • Қуюқлаштирилган эритма аппаратнинг пастки қисмида жойлашган патрубка орқали ташқарига чиқарилади.

  • Айрим буғлатиш аппаратларида марказий циркуляция трубаси бўлмайди. Буғлатиш жараёни вакуум остида олиб борилса, иккиламчи буг вакуум-насос ёрдамида конденсаторга сўриб турилади.


1 –расм. Марказий циркуляция трубаси бўлган буғлатиш қурилмаси.
1 – иситиш камераси
2 – сеператор
3 – иситиш трубалари
4 – циркуляция трубаси
Иситиш юзаси. Узлуксиз ишлайдиган буглатиш аппаратининг иситиш юзаси иссиқлик ўтказишнинг асосий тенгламаси орқали топилади:

бу ерда: Q— иссиқлик сарфи;
К — иссиқлик ўтказиш коэффициенти;
t— температураларнинг фойдали фарқи (жараённинг ҳаракатлантирувчи кучи).
Иссиқлик ўтказиш коэффициенти - концентрациянинг ортиши (яъни қовушоқликнинг кўпайиши) билан ҳамда эритма қайнаш температурасининг пасайиши билан камаяди. Буглатиш аппаратидаги температураларнинг фойдали фарқи t иситувчи бугнинг конденсацияланиши T ва буглатилаётган эритманинг қайнаш температуралари t нинг айирмасига тенг:


Download 81,98 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish