1 лаборатория иши


Зичлик. Ҳажм бирлигидаги бир жинсли жисмнинг (суюқликнинг) массаси зичлик деб аталади ва  билан белгиланади. (1.1) бу ерда m



Download 1,02 Mb.
bet3/14
Sana10.07.2022
Hajmi1,02 Mb.
#770513
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
gidravlika laboratory

Зичлик. Ҳажм бирлигидаги бир жинсли жисмнинг (суюқликнинг) массаси зичлик деб аталади ва  билан белгиланади.
(1.1)

бу ерда m – суюқлик массаси, кг; V – суюқликнинг ҳажми, м3;


Солиштирма оғирлик. Ҳажм бирлигидаги суюқликнинг оғирлиги солиштирма оғирлик деб аталади ва билан белгиланади
(1.2)

бу ерда G – суюқликнинг оғирлиги. СИ системасига биноан солиштирма оғирлик "Н/м3" да ўлчанади, масса билан оғирлик ўзаро қуйидагича боғланган:




(1.3)

бу ерда g - эркин тушиш тезланиши, м/с2.


Босим. Суюқлик идиш деворларига, тубига ва унинг ичига туширилган бошқа жисм юзасига босим кучи билан таъсир қилади. Бирор кичик F юзага таъсир қиладиган босим гидростатик босим дейилади. Агар юза катталиги нолга яқинлаштирилса, бу қиймат шу нуқтанинг босими дейилади:


, [ Па ] ёки [Н/м2] (1.4)

Босимнинг йўналиши ва таъсири суюқликнинг хамма нуқталарида бир ҳил, чунки бу куч ҳамма вақт нормал буйича йўналган бўлади. Бундан кўриниб турибдики, босимнинг катталиги юзанинг шаклига ва унинг қандай жойлашишига боғлик бўлади.


Босим манометр ва вакуумметрларда ўлчанади. Бу ўлчов асбоблари қурилма ичидаги тўла босим аб. (абсолют босим) билан атмосфера босими орасидаги ортиқча босим Рор. ни кўрсатади. Шунинг учун, тўла ёки абсолют босим иккала босимнинг йиғиндисига тенг:


(1.5)


Рмон. - манометр билан ўлчанадиган босим. Агар жараён сийракланиш шароитида кетса, атмосфера ёки барометрик босим билан сийракланиш орасидаги айирма тўла босим дейилади:


(1.6)

бу ерда Рвак. - вакуумметр билан ўлчанадиган сийракланиш. Босимни физик ва техник атмосферада, мм.сув ва мм.симоб устунида ўлчанади.


1 физик атмосфера (1 атм) = 760 мм симоб устуни =10,33 м сув устуни = 1,033 кгк/см3 = 101300 кгк/м3;
1 техник атмосфера (1 атм) = 736,6 мм симоб устуни =10 м сув устуни = 1 кгк/см3 = 10000 кгк/м3 = 98100 Н/м2.

Download 1,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish