1. Бино ва уларга қўйиладиган асосий талаблар Биноларнинг конструктив схемалари Ягона модуль системаси тушунчаси



Download 179,84 Kb.
bet2/14
Sana12.07.2022
Hajmi179,84 Kb.
#781829
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
konstruksiya

2. Бинонинг конструктив схемалари. Хар бир бинонинг бир неча конструктив схемаси булади. Бу схемалар кутариб турувчи элементларни жойлашиши ва узаро буланиши билан бир-биридан фарк килади.
Каркассиз бинонинг конструктив схемалари куйидаги турларга булинади:
-кутариб турувчи деворлари буйламасига жойлашган бинолар (3-расм, а). Бундай деворлар доир ва мустахкам материаллардан курилиб, иссиклик утказмайдиган булиши керак (Гиштли ёки блокли уйлар). Бундай биноларнинг кундаланг йкналишидаги устиворлиги махсус равишда урнатилган. Каватлараро ёпмадан юк тушмайдиган кундаланг деворлар оркали таъминланади. Бундай деворлар зина катаклари атрофини урашда ва ташеи девор устиворлиги таъминлашни керак былган жойда ишлатади.
- кытариб турувчи деворлари кундаланг жойлашган биноларда (3-расм, б) система бикирлиги купрок таъминланган булсада, бунда ички кутарувчи деворларининг умумий узунлиги катта булади. Шунга карамай бундай ечимлар куп холда макбул хисобланади. Чунки бунда ташки буйлама деворлар факат иссик утказмаслик вазифасини бажариб, уларни мос, енгил материаллардан тайёрласа хам булади;
- аралаш сехемада (3-расм, в) ташки буйлама ва ички кундаланг деворларга каватлараро ёпмалар таянч булади.
Каркасли биноларнинг конструктив схемалари бир-биридан куйидаги белгилари билан фарк килади.

3. Бино ва иншоатларнинг тархий-хажмий курсаткичлари ва хамда курилиш материаллари ва конструкцияларининг геометрик улчамлари ягона модуль тизими асосида белгиланади.
Ягона модул тизими (ЯМТ) тархий-хажмий ечимлар, конструктив элементлар улчамларининг 100мм га тенг модул асосида, узаро боглаш ва мувофиклаштириш (координация) коидаларини бирлаштиришга каратилгандир.
ЯМТнинг асосий максади курилиш конструкциялари ва материалларининг хиллари ва улчамларини камайтириш йули билан лойихалаш ва курилишди типлаштириш ва унификация асосларини яратишидир.
Типлаштириш – лойищалаш ва оммавий курилишда куп марта кулланиладиган конструктив, тархий-хажмий ечимларни ишлаб чикиш ва уларни танлаш билан боглик булган техник йуналишдир. Типлаштириш катологлар ёрдамида амалга оширилади.
Унификация – типлаштириш асосида шакл ва улчамлари бир хил булган бир-бирини алмаштира оладиган бино деталлари ва конструкцияларининг хилларини камайтиришга каратилган техник йуналишдир.
Модул – улчамларни узаро мувофиклаштирувчи шартли бирликдир. 1М 100мм га тенг улчам кабул килинган.

Download 179,84 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish