1-амалий: топографик карта ва планларда ечиладиган масалалар (4-соат)


Топографик карта (план) да берилган чизиқ бўйича профиль чизиш



Download 0,77 Mb.
bet5/5
Sana29.04.2022
Hajmi0,77 Mb.
#592632
1   2   3   4   5
Bog'liq
1-amaliy

Топографик карта (план) да берилган чизиқ бўйича профиль чизиш.
Чизиқли иншоотларни лойихалашда жой релъефини тавсифини билиш учун, қуриладиган иншоотнинг ўқи йўналиши бўйича профил чизилади. Масалан, СД чизиқнинг профилини чизиш керак дейлик (3.17-шаклга каранг).

Бунинг учун миллиметрли катакларга бўлинган қоғозда СД тўғри чизиғи тортилади ва бу чизиқда қабул қилинган горизонтал масштаб (кўпчилик холда карта-план масштаби олинади) бўйича, ҳамда СД чизиқнинг горизонталлар билан кесишган 1, 2, 3, 4 ва ҳакоза нуқталари белгиланади (3.18-шакл). Сўнгра СД чизиқ остидан 1:1,5 см оралиқда иккита параллел чизиқ ўтказилади, бу d графага картадан аниқланган нуқталар орасидаги масофалар ва унинг остидаги Н графага нуқталарнинг отметкалари (абсолют баландликлари) метр ҳисобида ёзилади. СД горизонт чизиғининг отметкаси бирор шартли сонга тенг деб қабул қилинади, бу сон профилнинг энг пастки нуқтаси СД чизиғидан 2-6 см баландда жойлашишини таъминланиши лозим. Қабул қилинган вертикал масштабга мувофиқ, СД чизиқдан бошлаб нуқталар белгиланади. Одатда вертикал масштаб горизонтал масштабга нисбатан 10 баравар йирик қилиб олинади. Белгаланган нуқталар тўғри чизиқлар билан туташтирилса, картада берилган СД чизиқнинг профили хосил бўлади.
Профилни берилган карта масштабида тузиш учун профили чизиладиган чизиқ устига миллиметрли катакларга бўлинган қоғоз қўйилади ва СД чизиқ, унинг горизонталлари билан кесишган нуқталари ва бошқа характерли нуқталари белгилаб чиқилади. СД чизиқ остига бу нуқталарнинг отметкалари ёзилади. Сўнгра белгиланган нуқталардан қабул қилинган вертикал масштаб бўйича перпендикулярлар чиқарилади. Бу перпендикулярнинг учлари бирин-кетин чизиқ билан туташтирилса, профил ҳосил бўлади (3.18-шакл).

Download 0,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish