1-Амалий машғулот (4 соат) Мавзу: Ишлаб чиқаришда бахтсиз ҳодисаларни таҳлил қилиш



Download 1,69 Mb.
bet33/66
Sana08.04.2023
Hajmi1,69 Mb.
#925756
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   66
Bog'liq
Amaliyot [xfx]

4- масала. Режа асосида қурилган бўлимда механика цехи ва йиғиш цехи жойлашган. 36 х 24 х 7 м бирликларга эга бўлган механика цехида 35 та бир хил улчамдаги токарлик ва 2 та фрезер станоги бор. Токарлик станокларининг бир вақтда ишлаш коэффициенти к=0,6. Токарлик станоги шовқин даражаси L=85 дБ ва фрезер станогиники эса L=90 дБ.
Шовқин тавсифи – ўрта частотали.
Қуйидагиларни аниқлаш талаб этилади:
а) Цехда акустик ишлов бериш ва бошқа шовқинни камайтириш чора-тадбирларини қўллаб, шовқиннинг йўл қўйиладиган даражасини L=90дБ бўлишини таъминлаш.
б) Аниқ йиғиш цехида шовқин даражаси L= 65 дБ дан ошмаслигини таъминловчи тўсиқ параметрларини аниқлаш.
1. Бир вақтда ишлаши мумкин бўлган токарлик станоклари сони n=35 x 0,6=21 та
2. Ишлаётган токарлик станокларининг умумий шовқини қуйидагича аниқланади

=L+10 lq n=98 lдБ

L-битта токарлик станогининг шовқини.


3. Фрезер станоклари ишлагандаги шовқин
=90+10lq2=93 дБ.
4. Цехдаги умумий шовқин даражаси
=L+ L
Бу ерда L=1-бу қўшимча - фарқига қараб маълумотномадан олинади:
=98+1=99 дБ.
Демак, умумий шовқин даражаси рухсат этиладиган миқдордан 9 дБ ортиқ.
5. Шовқинни камайтириш учун мунтазам тешикли қопловчи мосламалардан фойдаланамиз. Шовқинни камайтириш учун керак бўладиган қопловчи мосламалар юзасини ҳисоблаб чиқамиз.
Акустик ишлов беришдан олдин цехнинг умумий юзаларида шовқин ютиш (А) ҳисоблари натижаларини қуйидаги жадвалга жойлаштирамиз


Тўсиқ ва унинг
материали



Тўсиқ майдони,
S, м

Частота
125 Гц

Частота
125 Гц

Частота
500 Гц

Частота
500 Гц

Частота
2000 Гц

Частота
2000 Гц









A=S



A=S



A=S

Асфальтланган пол

836

0.01

8.6

0.01

8.6

0.015

12.9

Ғишт деворлар

700

0.01

7.0

0.02

14.0

0.03

21.0

Темирбетон шифт

1245

0.01

12.4

0.01

12.4

0.01

12.4

Ойналар

112

0.04

4.5

0.03

3.4

0.02

2.2

Эшиклар

24

0.1

2.4

0.06

1.3

0.08

2.0

Умумий

2950

-

35.0

-

39.0

-

50.0

6. Шовқин ютишининг Ўртача коэффициенти лар 125, 500, 2000 Гц частоталарда 0.012, 0.013 ва 0,017 га ттенг.


5. Шовқинни 9 дБ га камайтириш учун шовқин ютиш Ўртача коэффициентини аниқлаймиз
(14)
Бу ерда , - акустик ишлов беришдан олдинги ва кейинги шовқин ютиш коэффициентлари.
- паасйтирилиши талаб қилинаётган шовқин миқдори (9 дБ), 125, 500, 2000 Гц частоталар учун 0.096, 0.103, 0.135 қийматларда қабул қилинган.
6. Цехнинг шифти синтетиктолали материалдан тайёрланган шовқин ютиш воситалари билан жихозланган мунтазам тешикли ёғоч плиталар билан қопланган. (Бундай синтетик толали материал 120 км/м ). Шовқин ютиш қурилмасининг параметрлари: мунтазам тешиклар диаметири d=8 мм, қадами - 14ммБқопловчи лист қалинлиги q=4 мм, шовқин ютиш қатлами қалинлиги -25 мм, қопловчи қурилмалар оралиғидаги очиқ жой-70 мм. Қопловчи қурилманинг шовқин коэффициенти 125, 500 ва 2000 гц частоталарда. 0,55, 0,76, 0,61 га тенг балади.
7. Цех шифтининг S=835 м майдонига шовқин ютувчи конструкция билан ишлов берилса, унда қўшимча ютилган шовқин миқдори қуйидагича аниқланади:

(15)

Бу ерда S- шовқин ютувчи қурилма майдони, м - қоплама шовқин ютиш коэффициенти.


Частоталар 125, 500, 2000 Гц бўлганда А=467, 520Б 650 га тенг бўлади.
8. Тўлиқ шовқин ютиш миқдори худди шу частоталар учун 502, 559, 700 бўлади.
9. Цехнинг акустик ишлов берилгандан кейинги ўртача шовқин ютиш коэффициентини аниқлаймииз

(16)

Бу ерда А -тўлиқ шовқин ютиш; S - умумий юзалар, м 125, 500. 2000 Гц частоталарда =0.17, 0.19, 0.23.


10, 125, 500, 2000 Гц частоталарда ҳисоблаб чиқилган пасайтирилган шовқин миқдори L=11.5, 11.6, 11.3 дБ ни таш кил қилади ва талабга жавоб беради.

Бу ерда биз бу цех станоклар, жиҳозлар, иш бажариш бажариш қуроллари ва одамларнинг шовқин ютиш имкониятларини ҳисобга олмадик. Агар булар ҳисобга олинган бирмунча каттароқ бўлар эди ва қоплама самарадорлиги ҳисобдагидан камроқ бўларди.



Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish