№1- текис ҳаракат



Download 13,26 Mb.
bet3/64
Sana18.07.2022
Hajmi13,26 Mb.
#824457
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64
Bog'liq
2 mexanika

31. Агар конькида югурувчи 12 м/с тезлик билан текис ҳаракатланса, у 180 м масофани қанча вақтда босиб ўтади?
А) 0,5 с В) 1 с С) 1,5 с Д) 2,5 с Е) 15 с
32. Велосипедчи текис ҳаракатланиб 20 минутда 6 км йўл босди. Велосипедчи қандай тезлик билан ҳаракатланган (км/соат)?
А) 0,5 В) 18 С) 1,5 Д) 2,5 Е) 5
33.Ҳаракат тенгламалари Х1=2+3t ва Х2=7-2t бўлган моддий нуқталар қанча вақтдан кейин учрашадилар(с)?
А) 4 В) 1 С) 2 Д) 3 Е) улар учрашмайдилар
34.Иккита автомобилнинг ҳаракат тенгламалари Х1=2t2+ 4t ва Х2= 8t +6 кўринишга эга. Улар қаерда ва қачон учрашадилар ?
А) Х=30м, t =3с В)Х =18м, t =3с С) Х =16м, t =4с
Д) Х = 48м, t = 6с Е) Х = 32м, t = 8с
35. Жисим бир вақтнинг ўзида ўзаро 600 бурчак ҳосил қилиб йўналган икки текис ҳаракатда қатнашади.Иккала ҳаракатнинг тезликлари 5м/с га тенг.Натижаловчи ҳаракат тезлигини топинг (м/с).
А) 0 В)10 С) 2,5 Д) Е) 5
36.Жисм ҳаракат тезлигининг 2 та ташкил этувчи бир-бирига нисбатан 450 бурчак остида йўналган бўлиб, модуллари мос равишда 4 м/с ва 6 м/с га тенг. Натижавий тезликни топинг (м/с).
А) 7,7 В) 8,7 С) 9,3 Д) 12,8 Е) 14
37.Велисопедчи ва мотоциклчи бир нуқтадан ўзаро тик йўналишларда ҳаракат бошлаганларида 10 с ўтгач, улар орасидаги масофа 150 м бўлди. Мотоциклнинг тезлигини топинг (м/с). У велосипедчи тезлигидан 3 марта катта.
А) В) 6 С) 4,5 Д) 3 Е) 1
38. Велосипедчи ва йўловчи бир нуқтадан бир томонга ҳаракат бошлаганда,
1 минутдан кейин улар орасидаги масофа 240 м ни ташкил қилади. Улар қарама-қарши томонга ҳаракат бошлаганда эса , 2 минутдан кейин масофа
720 м га тенг бўлди. Йўловчининг тезлиги велосипедчининг тезлигидан неча марта кичик?
А) 6 В) 5 С) 4 Д) 3,5 Е) 5,5
39. Денгиз чуқурлигини эхолот билан аниқлашда товуш сигнали, юборилганидан 6с ўтгач, қайтиб келган. Агар денгиз чуқурлиги 4500 м бўлса, товушнинг сувдаги тезлиги қандай бўлади (м/с)?
А) 6000 В) 3000 С) 1500 Д) 750 Е) 340
40. Махсус кемадаги эхолотдан юборилган товуш сигнали 10 с да қайтган бўлса, океаннинг кема турган жойдаги чуқурлигини топинг (м). Товушнинг сувдаги тезлиги 1500 м/с га тенг.
А) 1500 В) 4500 С) 6000 Д) 7500 Е) 15000
41. Р ва Q қишлоқлар тўғри йўл ёқасида бир-биридан S=5000 м масофада жойлашган. Р қишлоқдан Q томон доимий тезлик билан автомобиль жўнади. Шундан ўтгач Q дан Р томон доимий тезлик билан бошқа автомобиль йўлга чиқди. Улар P қишлоқдан қандай масофада учрашадилар (м)?
А) 2120 В) 1720 С) 3480 Д) 2880 Е) 1860
42. Р ва Q қишлоқлар тўғри йўл ёқасида бир-биридан S=5000 м масофада жойлашган. Р қишлоқдан Q томон доимий тезлик билан автомобиль жўнади. Шундан ўтгач Q дан Р томон доимий тезлик билан бошқа автомобиль йўлга чиқди. Улар Q қишлоқдан қандай масофада учрашадилар (м)?
А) 2120 В) 1720 С) 3480 Д) 2880 Е) 1860
43. Р ва Q қишлоқлар тўғри йўл ёқасида бир-биридан S=6000 м масофада жойлашган. Р қишлоқдан Q томон доимий тезлик билан автомобиль жўнади. Шундан ўтгач Q дан Р томон доимий тезлик билан бошқа автомобиль йўлга чиқди. Улар Q қишлоқдан қандай масофада учрашадилар (м)?
А) 3000 В) 2800 С) 3600 Д) 2880 Е) 3400
44. Р ва Q қишлоқлар тўғри йўл ёқасида бир-биридан S=6000 м масофада жойлашган. Р қишлоқдан Q томон доимий тезлик билан автомобиль жўнади. Шундан ўтгач Q дан Р томон доимий тезлик билан бошқа автомобиль йўлга чиқди. Улар Q қишлоқдан қандай масофада учрашадилар (м)?
А) 3160 В) 3360 С) 2640 Д) 2840 Е) 3400
45. Р ва Q қишлоқлар тўғри йўл ёқасида бир-биридан S=5000 м масофада жойлашган. Р қишлоқдан Q томон доимий тезлик билан автомобиль жўнади. Шундан ўтгач Q дан Р томон доимий тезлик билан бошқа автомобиль йўлга чиқди. Улар Q қишлоқдан қандай масофада учрашадилар (м)?
А) 2120 В) 1720 С) 3480 Д) 2880 Е) 1800
46. Қуйидаги жумланинг мазмунига мос равишда гапни давом эттиринг. Вақт ўтиши билан жисмнинг фазодаги вазиятининг бошқа жисмларга нисбатан ўзгариши жисмнинг … деб аталади.
А) механик ҳаракати В) кўчиши С) траекторияси D) йўли Е) саноқ системаси
47. Қуйидаги жумланинг мазмунига мос сўзни қўйиб, гапни тўлдиринг. Моддий нуқтанинг ўз ҳаракати давомида чизган чизиғи ( қолдирган изи) ……. деб аталади . 1) кўчиш 2) траектория 3) йўл
А) 1 В) 2 С) 3 Д ) 1,2 Е) 2,3
48. Қуйидаги жумланинг мазмунига мос сўзни қўйиб, гапни тўлдиринг. Моддий нуқтанинг ўз ҳаракати давомида чизган чизиғининг ( қолдирган изининг) узунлиги …….. деб аталади .
1) кўчиш 2) траектория 3) йўл
А) 1 В) 2 С) 3 Д ) 1,2 Е) 2,3
49. Қуйидаги ҳолларнинг қайси бирида жисмларни моддий нуқта деб ҳисоблаш мумкин?
1) Ер Қуёш атрофида орбита бўйлаб ҳаракат қиляпти, 2) Поезд кўприк устидан ўтмоқда
3) Токар стоногида детал ясалмоқда, 4) Тошкент – Масква рейси бўйича самолёт учмоқда
5) Ер ўз ўқи атрофида айланаяпти.
А) 1; 5 B) 2; 3 C) 1; 4 D) 3; 4 E) 4; 5
50. Қуйида келтирилган мисолларнинг қайси бирида берилган 3 та физик катталик вектор катталиклардир? 1) йўл , кўчиш, иш 2) масса, куч қувват, 3) тезлик, куч импульси, тезланиш 4) импульс, энергия, босим 5) куч моменти, температура, оғирлик кучи
А) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 5


51. Қуйида келтирилган мисолларнинг қайси бирида берилган 3 та физик катталик вектор катталиклардир?
1) йўл , кўчиш, иш 2) масса, куч қувват, 3) тезлик, куч импульси, ток кучи,
4) импульс, энергия, босим; 5) куч моменти, ток зичлиги, куч
А) 1 B) 2 C) 3 D) 4 E) 5
52. Қуйидаги жумланинг мазмунига мос равишда гапни тўлдиринг: Жисмнинг бошланғич вазияти билан кейинги вазиятини туташтирувчи йўналган тўғри чизиқ кесмаси… деб аталади.
А) механик ҳаракат В) кўчиш С) траектория D) йўл Е) саноқ системаси
53. Қандай ҳаракат турида ўртача ва оний тезликлар модуллари бир – бирига тенг бўлади?
А) тўғри чизиқли текис ҳаракатда В) тўғри чизиқли текис тезланувчан ҳаракатда
С) тўғри чизиқли текис секинланувчан ҳаракатда
D) нотекис ҳаракатда Е) эгри чизиқли ҳаракатда
54. Оний тезлик деб… айтилади: 1) ҳаракатнинг кўрилаётган вақт моментидаги тезлигига
2) жисмнинг ўртача тезлигига 3) жисмнинг бошланғич тезлиги ва қаралаётган вақт моментидаги тезликлари ўртачасига 4) ҳаракат троекториясининг кўрилаётган нуқтасидаги тезлигига
А) 2; 3; 4 В) 1; 2; 3 С) 1; 2; 4 D) 1; 4 Е) 4
55. Эрталаб автобус йўлга чиқиб, кечқурун автобазадаги ўз ўрнига қайтиб келди. Шунда ҳисоблагичнинг кўрсатиши 500 км га ортди. Автобуснинг йўли L ва кўчиш модули S нимага тенг ?
А) L = S = 500 км В) L = 500 км, S = 250 км С) L = 500 км, S = 0
D) L = 0, S = 500 км Е) L = 250 км, S = 500 км
56. Геологлар гуруҳи аввал шарқ томон 15 км, сўнгра ғарбга томон 5 км йўл юриб тўҳтадилар. Гуруҳ қанча масофага кўчган?
А) 20 км В) 10 км С)   км D) 5  км Е) 10  км
57. 72 км/соат тезликда ҳаракатланаётган 300 м узунликдаги пассажир поезди тезлиги ундан 2 марта кичик, узунлиги эса 2 марта катта бўлган юк поездини қанча вақтда қувиб ўтади?
А) 30 с В) 60 с С) 90 с D) 120 с Е) 150 с
58. Ҳаво шари бирор баландликка вертикал кўтарилгач , шамол уни горизонтал йўналишда 600 м масофага учириб кетди . Агар ҳаво шарининг кўчиши 1 км бўлса , унинг ўтган йўлини топинг ( м ).
А) 1400 В) 800 С) 600 D) 1000 Е) 1600
59. Шамол бўлмаганда , товуш ҳавода 330 м/c тезлик билан тарқалади . Ҳавонинг температураси 00 С, шамолнинг тезлиги 25 м/c бўлса , шамол йўналиши бўйлаб товуш қандай тезлик билан тарқалади ?
А) 330 м / c В) 305 м / c С) 178 м / c D) 355 м/c Е ) 153 м/ c

Download 13,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish