1 – лабораторияиши 1



Download 1,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/33
Sana28.06.2022
Hajmi1,44 Mb.
#714262
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33
Bog'liq
aloqa liniyalari fanidan laboratoriya ishlariga uslubij qollanma

 
Жавоб
: Симметрик алоқа кабелларида ток ўтказгичларининг қўйидаги 
турдаги изоляциялари қўлланади: 
тўлиқ полиэтилен-ток ўтказгич устига эритилган полиэтилен экструзия 
усули, яъни эритилган полиэтилен ичидан ўтказгич ўтказилади ва шунинг 
ҳисобига полиэтилен ўтказгич устига ёпишиб қолади (1.2.а-расм). 
найчасимон-қоғозли, ўтказгич устига кабел қоғоз тасмаси спирал 
шаклида ўраб чиқилади (ўтказгич устига қоғоз тасма ўрам устига ярим 
беркитилган ҳолда зич қилиб ўралади, натижада ўтказгич ва ўралган қоғоз 
ўрами орасида тирқиш пайдо бўлади, бу тирқиш орқали ҳаво бемалол ўтади) 
( 1.2.б-расм). 
корделли (одатда кордел-полистиролли ёки кордел-қоғозли деб 
юритилади) ўтказгич устига полистирол ёки қоғоз кордел (ип) ўралиб, унинг 
устига найчасимон қилиб, стирофлекс ёки қоғоз тасма спирал шаклида ўраб 
чиқилади (1.2.в-расм); 
Симметрик алоқа кабел занжирларининг изоляцияси учун бошқа турдаги 
изоляциялар, яъни ғовакли полиэтилен, қоғоз- массали (ғовакли-қоғоз) 
изоляциялар қўлланмоқда. 
Юқорида кўриб ўтилган изоляциялар тури. Яъни корделли, ғовакли ва 
бошқа турдаги изоляциялар таркибида жуда ҳам кўп ҳаво мавжуд. Демак, 
ҳаво энг яхши диэлектрикдир, унда 

1 ва tg

0. Шундан хулоса қилиш 
мумкинки, кабел занжирларининг ўтказгичлари изоляцияларида қанчалик 
ҳаво кўп бўлса, изоляциядаги энергия йўқотувчанлиги шунчалик кам бўлади. 
Бу ҳолат айниқса кўплаб каналларни ташкил қилиш учун кабел занжирлари 


зичлаштирилганда намоён бўлади,(узатиш частота диапазони ўсиб боради). 
Изоляциядаги энергияни йўқотувчанлиги частота ўсган сари ошиб боради. 
1.2-расм. Симметрик алоқа кабеллари ток ўтказгичлари изоляциясининг 
тузилиши:
а) тўлиқ полиэтиленли; б) найча-қоғозли; в) корделли. 
4. Симметрик кабел ўтказгичларининг ўзак турлари, тўртлик ўрамлардан 
занжирларни ҳосил қилиш. 
Жавоб
:Алоқа кабелларининг изоляцияланган ток ўтказгичлари одатда 
бир хил тизимга келтирилиб ўралади, натижада ўралган ўтказгичлар, иккита 
ўтказгичдан иборат бўлган занжирни ҳосил қилади. Бу ўтказгичлар бир-
бирига нисбатан яхши жойлашиб, ташқи электромагнит ва механик 
таъсирларга чидамли бўлади. Бундай ўрам ҳисобига занжирлар орасидаги 
ўзаро муҳофазаланиш ошади ва кабеллар деформацияга учраган чоғида 
занжирларнинг электр характеристикалари стабил ҳолда бўлади. 
Алоқа кабелларида бир неча турдаги ўрамлар қўлланилади, булар: 
жуфтлик, тўртлик, икки жуфтлик ўрамлар ва х.з. Бу турдаги ўрамлардан энг 
кўп қўлланадигани жуфтлик ва тўртлик ўрамлардир (1.3- расм). 

Download 1,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish