Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

Эрувчан шиша — натрий силикат Na2O nSiO^KH калий сили- 
катдан ( K , 0 n S i 0 2) ташкил топган, ҳавода қотадиган боғловчи. 
Эрувчан шиша махсус хумдонларда сода аралашган тоза кварц 
қумини натрий сульфати ёки поташ (К 2С 0 3) билан қориштириб, 
1300— 1400°С ҳароратда куйдириб олинади. Юқори ҳароратда эриган 
моддалар ўзаро реакцияга киришади:
Na2C 0 3+ n S i0 2 ->Na20 n S i 0 2+ C 0 2 
K2C 0 3+ n S i0 2 ->K 20 n S i 0 2+ C 0 2
Тезда совитилган шиша бўтқаси (N a20 n S i0 2 ва K 20 n S i0 2) 
ёрилиб майдаланади, сўнг силикат бўлаклари \осил бўлади. 
Қурилишда силикат бўлаклари сувда эритилган ҳолатда ишлати- 
лиши сабабли у суюқ шиша деб аталади.
Суюқ ҳолатга келтириш учун силикат бўлакларни майдалаб 
автоклавга солинади ва босимни 4—8 атм. га кўтарилади. Натижада, 
боғловчи ашё — коллоид силикат эритма ҳосил бўлади. Эрувчан 
шишанинг хусусияти унинг модули билан ифодаланади. Шиша 
таркибидаги қум-тупроқ микдорини ундаги натрий (ёки калий) 
оксидига бўлган нисбати силикат модули деб аталади:
Na20
Силикат модулининг микдори катта бўлса, шишанинг эриш хусу­
сияти ва чидамлилиги камаяди. Эрувчан шиша куйидаги модулларга 
эга: юқори модулли М = 3 ,5 —3,9, ўртача модулли М = 3 ,0—3,5 ва 
паст модулли М = 2 ,0—2,8.
Суюқ шиша қуруқда аста-секин қуриб, ундан карбонат ангид­
рид гази таъсирида қум-тупроқ аморф ҳолатда ажралиб чиқади:
Na20 n S i 0 2+ C 0 2+m H 20 = N a 2C 0 3+ n S i 0 2 mH20 .
249


Қотиш жараёнини тезлатиш учун суюқ шишани иситиб, унга 
кремний-фторли натрийдан (Na2SiF6 — суюқ шиша оғирлигига 
нисбатан) 12— 15 % қўшилади. Эрувчан шиша кислотага чидамли 
қоришма ва бетон конструкциялар тайёрлашда, тошларни сувдан, 
емирилишдан сакдаш мақсадида қоплашда, бетоннинг зичлиги 
ҳамда ўта чидамлилигини оширишда, силикат бўёқлар ва ҳоказолар 
ишлаб чиқаришда кенг ишлатилади. Силикат бўлакни очиқҳавода 
тоза ҳолатда сакугаш мумкин. Эриган шиша чинни идишларда, 
тунука бочкаларда сак^анади. Уни ёзда иссиқдан, қишда эса 
музлашдан сақлаш керак.

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish