Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet136/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

фосфогипсни 
ишлатиш бўйича дунёда кўп тажрибалар тўпланган. Ф осф оги п с 
майда кулрангсимон кукун кўринишида бўлади. Уни гипс ва цемент 
боғловчилари ишлаб чиқариш да қўллаш м ум кин. Ф о сф о ги п с 
асо си д а А нгрен қурилиш аш ёлари акц и о н ер л и к У ю ш м аси да 
сульфоцемент ишлаб чиқэрилди. Сульфоцемент тез қотувчанлиги, 
м устаҳкам лиги , сув ўтказувчанли к коэф ф ициенти ва со вуқ қа 
бардошлилик кўрсаткичлари билан ажралиб туради.
Ўрта Осиёда гипс саноати кам ривожланганлиги учун ф осф о­
гипсни қайта иш лаб, юқори м устаҳкам ликка эга бўлган гипс 
боғловчисини олиш муҳим аҳамият касб этади. Уни цемент олишда 
фаол қўшилма сифатида ишлатиш, гипс боғловчиси олиш, оҳакни 
қайта ишлашда қўллаш мумкин. Ф осф оги псдан деворбоп тошлар, 
иссиқликни сакуювчи ашёлар, пардозбоп гипстахталар, сантехника 
хоналари ишлаб чиқиш усуллари яратилган. С аноат чиқинди- 
ларидан деворбоп тошлар ишлаб чиқаришда қуйидаги иккиламчи
159


хом ашёларни ишлатиш мумкин: ф осф огипс 50—60 
%,
кул 38— 
44 %, сўндирилмаган оҳак 6 — 12 % , сув 32 %. Бундай таркибдаги 
деворбоп блокларнинг зичлиги 800— 1600 к г/м 3 га ва мустаҳкамлиги 
5—25 М П а га тенг.
Ў збекистонда тез қотувчан ф осфогипс боғловчидан кул қўш - 
масдан сувга чидамлилиги юқори бўлган С К -1 ва С К -2 русумли 
сантехника хоналари тайёрланган. Бую м нинг сифати текш ирил- 
ган да т е х н и к ш артларни қон и қти р ган л и ги ан и кд ан д и . Ф о с -
ф огипсдан тайёрланган сантехни ка кабиналарининг кўп қаватли 
яшаш биноларини қуришда ишлатилиши юқори самара бериши 
аникданди. Ш унингдек, фосфогипсдан ярим қуруқ ҳолатда зичлаш 
усули билан деворбоп ғишт ҳам олинди. Бунда чиқинди таркибидаги 
фаол жинсларни зарарсизлантириш талаб қилинади. Ф осф оги п с 
асосида олинган ғиштларни ишлаб чиқариш гилтупроқ асосидаги 
ғиштларни ишлаб чиқаришга қараганда, умумий капитал харажат- 
ларнинг 1,5 марта, технологияга сарфланадиган энергия ҳажмининг 
эса 20 марта камайишига олиб келади.
Ф осф огипсли боғловчиларни акустик гипстахталар тайёрлашда 
ҳам ишлатиш мумкин. Бунда иссикдик билан ишлов бериш шарт 
эмас. А кустик гипстахталар ни тайёрлашда 4 0 —50 % ф осф огипс, 
2 —3 % крахмал бўтқаси, 4 0 —55 % минерал момиқ ишлатилади. 
Ўзбекистонда иккиламчи ресурслар тури 85 та, умумий ҳажми тах- 
минан 151 млн. тоннага тенг. Республикамизда ҳар хил тизимларда 
ҳосил бўладиган чиқиндилар микдори 6.2-ж адвалда келтирилган.
Ж адваддан кўриниб турибдики, иккиламчи ресурслар пайдо 
бўладиган асосий тизим «Кимёсаноат» га (90 %) тўғри келар экан. 
Ш улардан 77 % иккиламчи ресурслар ишлаб чиқаришда қўллан- 
маяпти. Улар уюмлар кўринишида ҳосилдор ерларни банд қилиб 
ётибди, шу билан бирга ер остидаги тоза сувлар мувозанатини 
ҳам бузмокда. 177 млн. тоннага яқин иккиламчи ресурслар йиғилган, 
уларни уюмларга олиб чиқиш учун маблағ ва меҳнат сарфи талаб 
қилинади. Бу чиқиндилар ҳаво ва сув ҳавзаларининг экологик ҳола- 
тини бузмокда.
Республикадаги иккиламчи ресурсларнинг ҳосил бўлишида 
энергетика тизимининг ҳам катга ҳиссаси бор. Ҳосил бўлган чиқин- 
диларни қурилиш тизимида ашёлар ишлаб чиқарилиши учун қўл- 
лаш ўзини бирданига оқламаслиги туфайли чегараланган. Кул ва 
кул-тош қол чиқиндилари, содасульфат аралашмаси, Бекобод ва 
А нгрен металлургия тошқоллари қурилиш тизимида жуда кам миқ- 
дорда ишлатилмоқда.
160


6 .2 -ж а д ва л

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish