Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

П резидент ва П арламент
Ф ранция сиёсий хаётида П арламент ва мамлакат 11резиденти ора- 
сидаги млносабатлар хам ўзига хосдир. Д авлат ва хукумат рахбари 
11резидентнинг у ёки бу ш аклдаги устивор мавкега интилиш и ва унга 
нисбатан П арлам ентнинг икки хокимият ўртасида ўзаро таъсирни 
м увозанатга келтирувчи ўзига хос механизмларни вужудга келтир- 
ган. А на ш ундай механизмлардан бири П арламентнинг икки палата­
ли эканлигидир. Ч унки давлат рахбари - П резидентнинг П арламент­
нинг хар икки палатасига нисбатан таъсир муносабати бир хил эмас. 
Яъни П резидент мамлакат К онституциясининг 12- моддасига асо­
сан, П арламентнинг куйи палатаси - М иллий Ассамблеями таркатиб 
ю бориш и мумкин, лекин юқори палата - С енат бундай тг(ъсирдан 
холидир. А йни пайтда. С енат П резидент томонидан тайинланган 
хукумат рахбари - Бош Вазир ва унинг аъзолари истеъфосини талаб 
кила олмайди. Бундай хукук эса куйи палатага тегиш лидир. Мана 
шундай тарзда бироз мураккаб, лекин муқобил мувозанат карор то- 
пади. Қ уйидаги холатларда П резидент П арламентни таркатиб юбора 
олмайди:
129


1) П арламент таркатиб ю борилгандан сўнг, кайта янги сайланган 
Парламент ф аолиятининг биринчи йил и давомида (12. 4- модда);
2) Конституцияиинг 16- моддасида кўзда тутилган фавкулодда 
ҳолат жорий этилгач. П резидент уз зиммасига чекланмаган 
хокимиятни олгач;
3) 7- моддага асосан республика П резиденти ваз и фа с и интерим 
шароитида Сенат раиси томонидан бош карилаётган вактда.
П резидент М иллий А ссамблеяни таркатиб ю бориш маса- 
ласида Бош Вазир, С енат ёки М иллий Ассамблея раиси билан 
м ас л ахатл а ш и ш и мумкин. П резидент ва П арламент муносабатла- 
рида П арламентдаги кўпчиликни таш кил этган сиёсий кучлар кат- 
та ахамиятга эга. Чунки П резидент иж роий хокимиятни Бош Вазир 
томонидан а мал га ош ирар экан (П резидент Бош Вазирни тайин­
лайди (8- модда) ва унинг тавсияси билан ваз и рл ар ни тайинлай­
ди. Шу тариқа хукумат таш кил топади), Бош Вазир. уз навбатида, 
Парламент олдида хисоб беради ва П арламентнинг вакиллар пала­
таси хукумат истеъфосини талаб этиш хукукига эга. Ш у жиҳатдан 
П резидент хамиш а П арламентда уз тарафдорлари купчиликни таш ­
кил этиш идан манфаатдор. Шу туфайли П резидент Парламентни 
таркатиб ю боради (12- модда). Ўз навбатида, парламент купчилиги 
хам хукуматга истеъфо бера олади. (4 8 -5 0 - моддалар). Тарихда яго­
на ходиса 1962 йил 5 октябрда рўй берган бўлиб. П арламент Бош Ва­
зир Ж орж Помп иду га иш ончсизлик билдириб, бу о р кал и П резидент 
Ш. де Гол л га норозилик билдирган. П резидент ихтилофни бартараф 
этиш учун зудлик билан 1962 йил 9 октябрда М иллий А ссамблеяни 
таркатиб ю борган.
П арламент учун хар хил сайлов тартиби талаблари жорий этил­
ган. М иллий Ассамблея депутатлари 5 йил муддатга сайланади. 
23 ёш га ту л га н фу ка рол ар томонидан 577 депутатнинг 555 нафари 
метрополиядан сайланадилар. С айловлар икки боскичда мажори- 
тар асосда якка тартибда овоз бериш йўли билан сайланади. Ҳар 
100 ми иг ахолидан биттадан, ш унинг учун депутатлар мутаносиб 
таксимот там ойили асосида департам ентлар ахолиси сонига караб 
2-21 нафаргача булиш и мумкин. М асалан. П ариж да 21 нафар. Норд- 
да 24 нафар ва ҳоказо.
С енат 321 нафар сенатордан таш кил топиб, 9 йил муддатга сайла­
нади ва учдан бир қисми хар уч йилда ратания асосида янгиланади. 
Улар тўғридан-тўгри бўлмаган сайлов асосида сайланади. Сайлов- 
чилар а в вал сайловчи коллеж ларни - сенатор сайловчиларини сай-
130


лаб олиш ади ва мазкур гурух сенаторларни сайлайдилар. Сайловчи 
коллежлар депутатлар, маҳаллий кенгаш вакиллари, регионал кеи- 
гаш маслаҳатчиларидан таш кил топади. Сеиаторлар пропорционал 
таксим от асосида департам ентлар асосида ўзгаради. 99 та департа- 
ментдан 85 тасида сеиаторлар учун уринлар сони 2 -4 тагача бўлади. 
Биринчи боскичда умумий овознинг 25 фоизини олганлар утадилар. 
Иккинчи боскичда эса нисбий купчилик овозини олган номзодлар 
галаба қиладилар. A
mmo
14 та департам ентда сенаторларнинг сони 4 
нафардан кўп бўлганлиги сабабли, пропорционал таксим от асосида 
рўйхатдаги бир неча номзодга тенг овоз берилади. Сенатор бўлиб 
сайланиш ҳукуки 55 ёш дан кичик бўлмаган фуқароларга берилган. 
6 нафар сенатор хорижда ж ойлаш ган ф ранцузлар манфаатини химоя 
этиш учун Хориждаги французлар Олий К енгаш и тавсияси билан 
С енатнинг ўзида сайланадилар.
П арламент сайловлари нартиялар орасидаги кескин кураш билан 
кечади. П артиялар шартли равиш да “ўнглар” ва “сўллар’*га бўлинади. 
1789 йил М иллий Ассамблея йигинида раиснинг ўнг томонидан жой 
олгани монархия тарафдорлари - “ўнглар”, чан томонидагилар эса 
‘‘сўллар'' деган ном олган. Ш у боне “ўнглар” консерватизм, миллий 
анъаналарнинг тарафдорларидир. К ейинчалик икки ўртада хар икки 
томонга мойил “ цеитристлар” хам пайдо бўлди. “С ўллар'’ блоки- 
нинг асосий к\ чи хисоблангаи социалистлар партияси Жан Жорес 
гоялари асосида 1971 йил Ф. М иттеран томонидан таш кил этилган. 
Ф ранция Коммунистик партияси (1920 йил таш кил топган), Яшил- 
лар партияси. Сўл радикал партия. Ф укаролар ҳаракати кабилар хам 
“сўллар"’ блокига киради. “Унглар” гурухига келсак. Республика 
учун И ттиф ок (1976 йил Ж. Де Эстен асос солган). Миллий Ф ронт 
(1972 йил Ж ан Мари Ли Пен томонидан тузилган) унинг асосий пар- 
тиялари хисобланади. 1997 йилги П арламент сайловларидан сўнг 
С оциалистлар партияси 250 та ўрин билан П арламентда кўпчилик 
ўринни кўлга киритди ва партия лидери Л. Ж оспен Бош Вазир этиб 
тайинланди. С енатда эса ўнглар партияси 1998 йил 6 октябр сай­
ловларидан сўн г 99 ўрин билам ютиб чиққан. Сиёсий партиялар- 
нинг фаолияти Конституцияда, 1988 йил 11 март, 1995 йил 19 январ 
қоиуилари билан тартибга солинади.
131


2- §. И к к и н ч и ж ахон ур у ш и д а н кейи н Ф р а н ц и я .
Т ў р т и н ч и республика

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish