Ў з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва ў рта м а Х су с т а ъ л и м в а з и р л и г и



Download 4,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/239
Sana12.06.2022
Hajmi4,59 Mb.
#658543
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   239
Bog'liq
3-424

килиш имконини беради.
Эркин келишилган нархлар мол етказиб берувчи ва савдо ташкилотлари
билан ўзаро келишилган холда жорий килинади ва бу нархлар улгуржи, чакана
савдо ташкилотлари ва умумий овкатланиш корхоналарига хам тааллукдидир.
Саноат корхоналари ишлаб чикарган халк истеъмол товарлари учун эркин
келишилган нархларни улгуржи чакана савдо ташкилотлари билан келишилган
холда белгилайди ва бу бахолар талаб билан такпифнинг шаклланишида хисобга
олинган бўлиши керак. Шу нарсани алохида кайд килиш керакки, эркин-
келишилган халк истеъмол товарларининг бахолари шу товарларга бўлган талабни
хисобга олиб, пасайиши ёки ортиши мумкин, бундай шароитда мол етказиб берувчи
билан савдо ташкилоти ўртасида тузилган шартнома бошкатдан тузилиши керак.
Эркин келишилган чакана нархлар билан аҳолига сотилаётган халк истеъмол
товарларини бахо манбаи бўлиб, уларнинг эркин келишилган нархига устама билан
товарларни сотиш бахоси аникланади. Улгуржи савдодан эркин келишилган чакана
нархлар билан товар чикаришда чакана савдо ташкилотлари билан келишилган
холда улгуржи савдо устамаси хисобида 20 фоизгача устама оаҳо билан товарларни
сотилиши бевосита, уларни реализация килиш билан боғлик бўлган харажатларга
ҳам боғлиқцир. Белгиланган 20 фоизгача устама баҳо хисобидан савдо ташкилотлари
ўзларининг харажатларини кўплаб, фойда ва эркин чакана бахоларни тартибга
солиш учун махсус фондларни ташкил килиш имконини бериш керак.
Эркин келишилган баҳоларга асосан чакана савдо ташкилотларида
товарларни эркин чакана бахоси бўйича прейскурант тасдикланади. Прейскурант
ташкилот рахбари томонидан тасдикланиб, товарни сотиш учун эркин чакана
бахоси кўрсатилади. Бундай прейскурантлар хар бир партия товарлари учун алоҳида-
алохида тасдикланади. Эркин чакана бахолари белгиланган товарларга бўлган

Download 4,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish