Қ урилиш меъёрлари ва қоидалари



Download 4,31 Mb.
bet9/23
Sana22.02.2022
Hajmi4,31 Mb.
#95709
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   23
Bog'liq
2 5337267451132380638

тоифа деворлар учун –


180 (1,2 кг/см2)


нинг талаб этилган қиймати лойиҳада кўрсатилиши керак. Лойиҳа жараёнида нинг қиймати, қурилиш майдонида олиб борилган тажриба натижаларига белгиланаши зарур. Бунда участкалар сони ғишт билан қоришманинг мустаҳкамлигини аниқлаш бўйича қурилишнинг ўзида бажариладиган тажрибалар услуби, стандарт талабларига жавоб бериши зарур.
Агар қурилиш майдончасида нинг қиймати 120 кПа (1,2 кгк/см2) га тенг ёки ундан ортиқ қийматини аниқлаш имкони бўлмаса, ғишт ёки тош девор тиклашга рухсат этилмайди.


Эслатма. Ҳисобий сейсмиклик 7 балл бўлса, Ўзбекистон Республикаси Давархитектқурилишқўминиинг розилиги билан < 120 кПа (1,2 кгк/см2), бироқ 60 кПа (0,6 кгк/см2) дан катта бўлган ҳолларда девор тиклашга рухсат этилади..
Бунда бинонинг баландлиги икки қаватдан, простенкалар эни 0,9 м дан, девор ўқлари орасидаги 12 м дан ошмаслиги зарур.


3.5.5. Девор ҳисобий қаршиликлари Rt, Rsq, Rtw нинг қийматлари боғланган чоклар бўйича тош ва арматош конструкцияларни лойиҳалашга доир ҚМҚ дан олинади, боғланмаган чоклар бўйича эса, қурилиш майдонида ўтказилган тажрибаларда аниқланган га боғлиқ ҳолда (3.1-3.3) формулалардан топилади:

Rt=0,45 (3.1)


Rsq=0,7 (3.2)


Rtw=0,8 (3.3)




Rt, Rsq, Rtw нинг қийматлари ғишт ёки тошнинг девор бузилганда ҳосил бўладиган тегишли қийматларидан ортиб кетмаслиги зарур.
3.5.6. Юк кўтарувчи ғишт ёки тош деворли бино қаватининг баландлиги, агар у арматура ёки темирбетон ўзак билан кучайтирилмаган бўлса, ҳисобий сейсмиклик 7, 8, 9 балл бўлганда мос равишда 5,4 ва 3,5 м дан ошмаслиги лозим. Бунда қават баландлигининг девор қалинлигига нисбати ғишт ва сунъий тошлар учун 12 дан, табиий тош учун 9 дан ошмаслиги керак.
Агар девор темирбетон ўзаклар билан кучайтирилса, қават баландлиги 7, 8, 9 балли зоналарда мос равишда кўпи билан 6,5 ва 4,5 м ҳисобий сейсмиклик 9 дан катта ва 9* бўлса, мос равишда кўпи билан 3,5 ва 3 м олинади. Девор баландлигининг қалинлигига нисбати сейсмиклик 9 баллгача бўлган зоналарда 15 дан ва сейсмиклик >9 ва 9* балл бўлганда 10 дан ошмаслиги зарур.
Баландлиги икки ва ундан ортиқ қаватли, деворлари юк кўтарадиган биноларда камида битта ички бўйлама девор бўлиши даркор.
3.5.7. Кўндаланг девор ўқлари ёки улар ўрнига қўйилган рамалар орасидаги масофа ҳисоблаш йўли билан текширилиши ва у 3.1 жадвалдаги қийматдан ортиб кетмаслиги зарур.
3.5.8. Тош-ғишт деворли бино элементларининг ўлчамлари ҳисоб орқали аниқланади. Улар 3.2 жадвалда келтирилган талабларни қондириши лозим.
3.5.9. Деворларнинг горизонтал кесим бўйича йиғинди юзаси II тоифасидаги девор учун, уларнинг ташқи периметри бўйлаб ҳисобланган, қават юзасига (ички деворлар давомида жойлашган лоджия ва айвонлар юзаси ҳам шунга киради) нисбатан фоиз ҳисобида аниқлаганда 3.3.жадвалдагидан кам бўлмаслиги керак.

3.2. жадвал





Девор элементи

Ҳисобий сейсмиклик, балларда

Эслатма

7

8

9

>9, 9*

1.

Простенкалар кенглиги, м девор тоифасига қараб, камида

олий тоифа


I тоифа
II тоифа

0,6
0,77
0,9

0,7
0,9
1,16

0,9
1,16
1,55

1,2
1,55
2,0

Простенка баландлигининг кенглигига нисбати ғишт ва тош деворларда 2 дан комплекс конструкцияли деворларда 3 дан ортиқ бўлса, сейсмик кучлар таъсирига ҳисоблащда эътиборга олинмайди.

2.

Проемлар кенглиги, м, кўпи билан

3,5

3,0

2,5

2,0

Проемлар кенглиги бундан ортиқ бўлса, атрофига темирбетон рама ишланади.

3.

Простенка кенглигининг проем кенглигига нисбати камида

0,75

0,35

0,5

1.С




3.3. жадвал

Юк кўтарувчи конструкциялар

Ҳисобий сейсмиклик, балларда

7

8

9

>9

9*

Ғишт ёки тош конструкциялар

3

4,5

6

-

-

Комплекс конструкциялар

2

3

4,5

5,5

6,5




Download 4,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish