" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I



Download 17,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/702
Sana02.01.2022
Hajmi17,78 Mb.
#307312
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   702
Bog'liq
Одилқориев Х.Т. Давлвт ва ҳуқуқ назарияси.Дарслик (1)

mutlaq  monarxiyay  cheklangan

 

monarxiya  va  noan’anaviy  monarxiya.

Davlat  hokim iyati  boshqa  bironta  idora  vakolatlari  bilan  yoki  qo n u n - 

lar asosida cheklanm agan  holda  am alga  oshirilsa,  bunday  m onarxiya  m u t­

laq  m onarxiya  deyiladi.

Mutlaq  monarxiya

  boshqaruv  shaklida  davlat  boshlig‘i  hokim iyatdan 

m uddatsiz,  y a’ni  um rbod  foydalanadi,  taxtni  m eros  yoki  qarindoshlik 

senzi  b o ‘yicha  egallaydi  ham da  o ‘z  xatti-harakatlari  u chun  qon u n   yoki 

biror  davlat  organi  oldida  javobgar  boMmaydi,  balki  faqat  xudo  oldida 

m as’uliyatning  mavjudligida  nam oyon  b o ‘ladi.  M utlaq  m onarxiyaning 

o ‘ziga  xos  yana  b ir  xususiyati  shundaki,  m azkur  boshqaruv  shakliga 

asoslangan  d av latlar  q o n u n la rid a   davlat  b o sh lig ‘i,  ya’ni  m onarx 

tom o n id an  qabul  qilingan  qon u n   yoki  boshqa  turdagi  huquqiy  hujjatning 

b iro r-b ir  shaxs  tom o n id an   bajarilmasligi  holatida  u  faqat  yuridik  javob- 

garlikka  tortilibgina  qolm ay,  balki  m onarx  xudoning  yerdagi  vakili 

hisoblangani  uchu n   uning  am rini  bajarm aslik  katta  gunoh  sanaladi  va 

xudoning  qahriga  uchraydi  ham da  inson  o ‘lim idan  so‘ng  narigi  dunyoda 

xudo  oldida  ham   javob  berishi  haqida  uqtiriladi.  M onarx  hokimiyati  ilo- 

hiylashtirilgan  shaklda  nam oyon  b o ‘ladi.

Cheklangan  m onarxiyada

  m utlaq  m onarxiyadan  farqli  ravishda 

m onarx  hokim iyatining  vakolatlari  konstitutsiya  va  qon un   asosida  yoki 

davlatning  biro n -b ir  vakolatli  idorasi  tom onidan  cheklangan  b o ‘ladi. 

C heklangan  m onarxiya,  o ‘z  navbatida,  dualistik  va  parlam entar  turlarga 

b o ‘linadi.



Dualistik  monarxiya

  davlatlariga  Saudiya  A rabistoni,  Quvayt,  Nepal 

kabi  davlatlar  kiradi.  D ualistik  m onarxiyalar  XIX   asrning  oxiri  -   XX  asr

83



DAVLAT  VA  HU Q U Q   NAZARIYASI

boshlarida  (burjua-dem okratik  inqiloblar davrida),  ya’ni  hukm dorlar m u t­

laq  monarxiya  shaklida  boshqaruvni  ushlab  tura  olm agan,  burjuaziya  esa 

hali  kuchga  toMmagan  davrda  keng  tarqalgan  edi.

Dualistik  m onarxiya  m utlaq  m onarxiyadan  parlam entar  m onarxiyaga 

o ‘tishda  oraliq,  o ‘tish  shakli  b o ‘lib,  hukm dor  bilan  bir  qatorda,  m utlaq 

monarxiya  uchun  xos b o ‘lm agan  boshqa  oliy davlat  hokim iyat  organ lari — 

parlam ent  va  hukum atning  mavjudligida  nam oyon  b o ‘ladi.  A m aldagi  va 

yuridik  hokim iyat  m onarx tuzadigan  hukum at  va  qon u n   chiqaruvchi  idora 

hisoblangan  parlam ent  o ‘rtasida  b o ‘linadi.

Dualistik  m onarxiyaning  o ‘ziga  xos  xususiyati  shundaki,  parlam ent 

(yoki  uning  bir  palatasi)  va  hukum at  a ’zolari  huk m d o r  tom o n id an   tayin- 

lanadi  va  uning  oldida  shaxsan  javobgar  b o ia d i.  U shbu  m onarxiya  shak­

lida  davlat  boshlig‘ining  vakolatlari  qism an  cheklangan  b o klsada,  am m o  u 

aslida  davlat  boshlig‘i  funksiyasini  am alga  oshiradi.  H ukum atni  tuzish 

parlam entning  partiyaviy  tarkibiga  bog‘liq  emas.




Download 17,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   702




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish