" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I


Tashqi  hujumdan  m am lakatn i  mudofaa  qilish  bo'yicha  davlat



Download 17,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/702
Sana02.01.2022
Hajmi17,78 Mb.
#307312
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   702
Bog'liq
Одилқориев Х.Т. Давлвт ва ҳуқуқ назарияси.Дарслик (1)

Tashqi  hujumdan  m am lakatn i  mudofaa  qilish  bo'yicha  davlat

 

funksiyasi —

  davlat  faoliyatining  m uhim   yo ‘nalishidir.  Tarixning guvohlik 

berishicha,  davlat  tarzida  uyushgan  jam iyat  taraqqiyotining  barcha 

bosqichlarida  m am lakatning  erkinligi  va  m ustaqilligi,  suvereniteti  va 

hududiy  yaxlitligini  tashqi  tajovuzlardan  him oya  qilish  obyektiv  zaruriyat 

b o ‘lib  kelgan.

V atanni  him oya  qilish,  davlat  hududini  bosqinchilardan  ozod  etish 

uch u n   olib  borilgan  urushlar,  xalqaro  huquq  nuqtayi  nazaridan  qonuniy 

va  adolatli  hisoblanadi.  M am lakatni  m udofaa  qilish  funksiyasi  iqtisodiy, 

siyosiy,  diplom atik  va  harbiy  vositalar  orqali  amalga  oshiriladi.  Bu 

funksiya  tinchlik  vaqtida  m am lakatni  ehtim ol  tutilgan  tashqi  hujum ni 

qaytarishga  h ar  tom o n lam a  tayyorlashdan  iboratdir.  U rush  vaqtida  esa 

m udofaa  funksiyasi  dushm an  bilan  bevosita  qurolli  kurash  shakliga  ega 

b o ‘lib,  un d a  g'alabaga  erishish  uchun  m am lakatning  butu n   imkoniyati  va 

barcha  kuchlarini  birlashtirish  ro ‘y  beradi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  o ‘zining  m udofaa  doktrinasini  e ’lon  qilib, 

uni  izchil  am alga  oshirm oqda.  M azkur  doktrinaning  m ohiyati  boshqa 

davlat  yoki  davlatlar guruhi  tom o nid an   ehtim ol  tutilgan  tajovuzga  barham  

berish  uch u n   maqbul  darajada  yetarli  kuch  va  vositalam i  yaratishdan  ibo­

rat.  “ M am lakatni  m udofaa  qilish  funksiyasi”  tushunchasi  m a’n o d o r  va 

serqirradir. 

Bu  tu sh u n ch a  m am lakat  m udofaa  qobiliyatini  m ustahkam - 

lash,  tinchlik  vaqtida  ham ,  urush  vaqtida  ham   Qurolli  K uchlam ing ja n - 

govar  qudrati  va  qobiliyatini  saqlab  turish  b o ‘yicha  davlat  tadbirlarining 

bu tun   tizim ini  o ‘z  ichiga  oladi.

115



DAVLAT  VA  H U Q U Q   NAZARIYASI

D avlatning  m udofaa  faoliyati  uning  harbiy  doktrinasiga  asoslanib, 

quyidagi  asosiy  yo ‘nalishlardan  tarkib  topadi.

M am lakatning  m udofaa  qudratini  m ustahkam lash.

 

F a n -te x n ik a  



taraqqiyotining  eng  yangi  yutuqlariga  tayangan,  rivojlangan  va  sam arali 

iqtisodiyot  m am lakatning  yuksak  m udofaa  qobiliyatini  ta ’m inlaydi,  y a ’ni 

Q urolli  K uchlarning  ehtiyojlarini  qondirish,  m am lakat  m udofaa  salohiya- 

tin i  m ustahkam lash  uchu n   barcha  zaru r  narsalam i  ishlab  chiqarish 

im konini  beradi.  Zam onaviy  iqtisodiyot  arm iyani  texnika  va  qurol- 

yarog‘larning  eng  yangi  nam unalari,  davlat  m udofaa  salohiyatining 

boshqa  tarkibiy  qismlari  bilan  zarur  darajada  ta ’minlaydi.

Qurolli  Kuchlarni m untazam   ravishda  takomillashtihsh,  ularning jango-

 

var  qobiliyati  va  tayyorgarligini  muttasil  oshirib  borish.

  0 ‘zbekiston 

Respublikasi ning  Prezidenti  m am lakat  Q urolli  K uchlari  Bosh  q o ‘m o n - 

doni  sifatida  Q urolli  K uchlar  qudratli,  harakatchan  va  m oslashuvchan, 

zam onaviy  him oya  vositalariga  ega  b o iis h i,  harbiy  texnika  va  qurol- 

yarog‘lam ing  barcha  turlaridan  professional  darajada  foydalanishi,  yuksak 

jangovar  qobiliyat  va  tayyorgarlikka  ega  b o ‘lishi,  qonuniylik  va  xalqaro 

huquq  qoidalari  doirasida  harakat  qilishi  to ‘g‘risida  g‘am xo‘rlik  qiladi.

Davlat  chegaralarini  qo'riqlash.

  U shbu  faoliyat  chegara  q o ‘shinlari  va 

boshqa  maxsus  b o ‘linm alar  to m o n idan   amalga  oshirilib,  davlat  qonunlari 

bilan  belgilangan  chegara  rejim ini  ta ’m inlashga  qaratilgandir.



Fuqaro  mudofaasini  tashkil  etish.

  D avlat  ehtim ol  tutilgan  tashqi 

hujum ga  qarshi  kurash  va  urush  vaqtida  m am lakat  iqtisodiyoti  barqaror 

am al  qilishini  ta ’m inlash  m aqsadida  tinchlik  m aqsadini  ko ‘zlab,  bir  qator 

m udofaa  tadbirlari  o ‘tkazadi.  U shbu  faoliyat  om m aviy qirg‘in  quroli  bilan 

zarba  berilishi  ehtim ol  tutilgan  aholi  punktlaridan  odam larni  ko ‘chirishni 

nazarda  tutadi.  Bu  ish  maxsus  him oya  inshootlari  barpo  etish,  qutqaruv 

va  tiklash  ishlarini  o ‘tkazish  bilan  bog‘liqdir.



Qurolli Kuchlar zaxirasiga  harbiy  ta 'Urn  berish.

  K o ‘pgina  m am lakatlar- 

da  harbiy  hisobda turgan  shaxslarni  harbiy jih atd an   vaqti-vaqti  bilan  qayta 

tayyorlash  tashkil  etiladi.  Bu  davlatlararo  harbiy  nizolar  kelib  chiqqan 

taqdirda  qurolli  kuchlarni  tezda  safarbar etish  va  ularning o ‘rnini  m alakali 

shaxsiy  tarkib  bilan  to ‘ldirish  im konini  beradi.  Bizning  davlatim iz  ham

116



V   В  О  В.  D AVLATNING   FUNKSIYALARI

noharbiy  tayyorgarlikni  tashkil  etadi,  bu  jarayon  o ‘rta  va  oliy  yurtlarida 

am alga  oshiriladi.


Download 17,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   702




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish