Электроника ва радиотехника кафедраси 8-мавзу



Download 204,78 Kb.
bet1/3
Sana30.11.2022
Hajmi204,78 Kb.
#875515
  1   2   3
Bog'liq
xlDw0i3MNUAqVi0HTtLrnqbiPsICdw0aQj4nT7jk

Электроника ва радиотехника кафедраси

8-МАВЗУ

Арифметик – мантиқий қурилмалар

Режа

  • Арифметик – мантиқий қурилмалар
  • Арифметик – мантиқий қурилманинг функционал чизмаси
  • Арифметик-мантиқий қурилма бажарадиган амаллар

Арифметик-мантиқий қурилма

  • Арифметик ва мантиқий амалларни бажарадиган қурилма арифметик-мантиқий қурилма (АМҚ) деб аталади.
  • Содда амаллар кетма-кетлиги кўринишида ифодаланган масалаларни автоматик равишда ечиш учун берилганларни, оралиқ ва олинган ҳисоблаш натижаларини сақлашга, ҳамда оддий амалларни бажариш тартиби ҳақидаги маълумотларни сақлашга имкон берувчи қурилмага хотира деб аталади.

Барча турдаги АМҚлар учун айирув, мантиқий кўпайтирув, мантиқий қўшув, истисноли ЁКИ, инверсия, ўнгга силжиш, чапга силжиш, мусбат орттирма (инкримент), манфий орттирма (декремент) арифметик амалларини бажариш мажбурий ҳисобланади. Мажбурий амаллар аппарат воситалари ёрдамида амалга оширилади, яъни талаб этилган ишни бажариш учун маълумотлар маълум микросхемаларда ишлов берилиши керак. Мажбурий амаллар содда амаллар деб аталади.

  • Барча турдаги АМҚлар учун айирув, мантиқий кўпайтирув, мантиқий қўшув, истисноли ЁКИ, инверсия, ўнгга силжиш, чапга силжиш, мусбат орттирма (инкримент), манфий орттирма (декремент) арифметик амалларини бажариш мажбурий ҳисобланади. Мажбурий амаллар аппарат воситалари ёрдамида амалга оширилади, яъни талаб этилган ишни бажариш учун маълумотлар маълум микросхемаларда ишлов берилиши керак. Мажбурий амаллар содда амаллар деб аталади.

Арифметик-мантиқий қурилма

АМҚлар арифметик кўпайтирув ва бўлув каби нисбатан мураккаб амалларни бажармайди. Шунинг учун бу амаллар содда амалларнинг дастурий комбинацияси ёрдамида бажарилади. Бу усул амалларни бажаришнинг микродастурий усули деб аталади. АМҚлар ЭҲМнинг асосий тугунларидан ҳисобланади.

  • АМҚлар арифметик кўпайтирув ва бўлув каби нисбатан мураккаб амалларни бажармайди. Шунинг учун бу амаллар содда амалларнинг дастурий комбинацияси ёрдамида бажарилади. Бу усул амалларни бажаришнинг микродастурий усули деб аталади. АМҚлар ЭҲМнинг асосий тугунларидан ҳисобланади.
  • АМҚлар 2-,4-,8-,16-разрядли амалларни бажарувчи алоҳида микросихемалар ёки КИСлар таркибида ишлаб чиқарилади.


Download 204,78 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish