Ўзсср олий ва ўрта махсус таълим министрлиги


| /(х)йх — /(х)йх + |


bet155/186
Sana19.02.2022
Hajmi
#458735
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   186
Bog'liq
Hisoblash metodlari. 1-qism (M.Isroilov)

|
/(х)йх — /(х)йх
+ |
/(х)йх
а 
а 
с
кўри н и ш д а ё зи б олиб, ҳ а р бирига б ў л а к л аб и н тегр ал л аш ф о р м у ла- 
син и қў л лай м и з, у ҳ о л д а
|( * — 
с ) а
ф
( х ) й х —

ф
(Ь)(Ь
— 
с ) а+ х
— 
ф
( а ) ( с
— а)1+1 ] —
а

р
— 
7+1

(х —
 с)а+1
4>'(х)ах.
Б у н д а н кў р и н и ш и ч а, ў н г том он даги и н те гр а л х о с и н те гр а л га а й -
л ан д и . Б у ерда 
с
н у қ т а о р ал и қн и н г ч е т к и н у қ тал ар и б и л ан у с т м а - 
у с т туш и ш и ҳ а м м у м ки н .
М и с о л. Қуйидаги
' = ( —
+ = ■
з и + х ) / *
интегрални бўлаклаб интеграллаймиз: 

1
/ = 2 / Г
1 -)-* 
х
+ 2 . А
йх
(1
+
.+ 2
■/ х й х
(1 +
х
)2'
Охирги интеграл хос интегралдир. Юқорида келтирилган усулларни қўллаб^ 
интеграл остидаги функция
Д х )
=

— 
с)а \пп (х
— с)?(х)
кўринишда бўлганда ҳам махсусликни сусайтириш мумкин, бу ерда 
п
—нату- 
рал сон бўлиб, с, 
а, /(х )
юқоридаги шартларни қаноатлантиради.
361
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ю қори да к е л т и р и л г а н
у с у л л ар н и ф а қ а т х о см ас 
и н те гр ал л ар н и
з?исоблаш у ч у н эм ас, б ал к и
и н тегр ал о с ти д а ги ф у н к н и я
ч егара- 
л а н г а н , л е к и н к ер ак л и тартибли ҳ о си лалари
ч егар ал ан м аган
ҳ о л
у ч у н ҳ а м қў л л а ш м ум кин. 
Б у н д а й
ҳ о л д а
к в ад р ату р форм улалар- 
л и н г к а т т а х а т о г а э г а бўлиш ларини уларн и н г қ о л д и ҳ ҳ адлари н и н г 
к;ийматларидан билиш м ум ки н. М а х с у с л и к н и сусайтириш у су л л ар и
« ў п и н ч а и н тегр ал ости даги ф у н к ц и я н и
ан и қ 
и н те гр а л л ан у в ч и ва 
е т а р л и ч а си л л и қ ф у н к д и я л а р й и ғи нд иси кўри н и ш и д а ё з и ш г а им кон 
«беради.
11-§. ЧЕКЛИ- АЙИРМАЛИ ТЕНГЛАМАЛАР
Д и ф ф е р е н ц и а л ва и н тегр ал тен гл ам ал ар
к л асси к а н а л и зд а қан- 
ч а л и к к а т т а а ҳ а м и я т г а эғ а б ў л са, ч е к л и -а й и р м а л и тен гл ам ал ар н и н г 
р о л и ҳам д и с к р е т а н ал и зд а ана ш унд ай ди р. 
Б у параграф ни ч ек ли - 
ай и рм али т е н г л а м а л а р г а б ағи ш л ай м и з.
Ф ар аз қ и л ай л и к , 
у ( х )
ф у н к ц и я бирор оралиқда б ер и л ган бўл- 
е и н . А н и қ л и к у ч у н б у оралиқ 
0
< з с < ; оо ярим ўқд ан иб орат бўл- 
•син. Б и рор 
к у>
0 қад ам ли 
х \ - кк
тў р н и олиб, 
у (х )
н и н г ч ек л и
-айирм аларини тузам и з:
А у (л :), А
2
у ( х ) , . . . , Д р у ( х ) .
У ш б у
Ғ ( х , у (х ) , А у (х),
. . . , Д р 
у (х )) —


( 1 1 .1 )
-кўриниш даги т е т г л а м а р -т а р т и б л и ч екли - айирмали тен гл ам а дейи- 
л а д и .

Б у ерда 
у ( х )
и зл а н а ё т г а н ф у н к ц и я
бўлиб, 
Ғ ( х , у 0, 
, у р)
ў з
ар гу м е н т л а р и
(х , у 0,
. . . , 
у р)
н и н г ў зга р и ш с о ҳ аси д а ан и қ л ан - 
га н ф у н к ц и я д и р .
А га р ч е к л и айирм аларни ф у н к ц и я н и н г қийм атлари орқали ифо- 
д а л а с а к , (
1 1
.
1
) т е н г л ам а қу й и д а ги кўри ниш га э г а бўлади:
Ф (х , у ( х ) , у ( х + к), . . . , у ( х + рк)) = 0
(1 1 .2 )
Э н д и х н и н г 
х — п к (п —
0

1

2
, . . .) кў р и н и ш д аги қийм атлари- 
н и олиб, 
у(к к ) — у к
д еб б ел ги л а б о л с а к , 
(
1 1
.
2
) тен глам а
Уп+г,
д . • . , 
Уп+р)
= 0
( п = 0 ,
1, 2 , . . .) 
( 1 1 .3 )
« ў р и н и ш га э г а б ў лад и . 
.
Б и з ( 1 1 .3 ) кўр и н и ш д аги тен гл ам а н и н г 
э н г со д д а кўри ниш ин и, 
я ъ н и
уи
л а р га ни сбатан ч и зи қ л и б ў л га н
Ц у )
=
а 0(п)уп+р
+ а
1
( л ) у
п_ р+1
+ . . . +
ар(п)уп
=
/ ( п )
( 1 1 .4 )
т е н гл а м а н и қар ай м и з. Б у тен гл ам а 
р - т а р т и б л и ч а з и ц л и - а й и р м а -
л а
т е н гл ам а д ей и лади . Б у ерда а,- 
(п)
коэффиц-иёнтлар ва / (
п

о з о д ҳ а д
п
(б у т у н со н л ар )н и н г и х ти ёр и й ф у н кц и я л ар и . О з о д ҳади 
н о л г а т е н г б ў л г а н А ( г ) = 0 т е н гл ам а
бир ж и н с л и
дейилади. А гар
< 1
л а р га к о н к р е т қи йм атлар бериб,
х
=
х(п, Сх, С
2
, . . . , 
сп)
3 6 2
www.ziyouz.com kutubxonasi


ф о р м у л а д а н қ а р а л а ё т га н
т е н гл ам ан и н г 
барча ечим ларини 
то п и ш
м у м к и н б ў л с а , бун дай ф орм ула 
у м у м и й е я и м
дей илади . А га р
V
ва 
у
бир ж и н с л и б ўлм аган
Ц ъ )
=
Н
тен гл ам а н и н г х у с у с и й ва у м у - 
мий 
ечим и 
б ў лса, 
у
ҳ о л д а
г = у — V
бир 
ж и н с л и тен гл ам а- 
н и н г ечи м и бўлади: 
Ц у

V) — Ц у )

Цю) — Н

Н =
0. Ш у н д а й
қи л и б , бир ж и н с л и
бўлмаган- т е н гл ам а н и н г . ум ум ий ечим и бир 
ж и н с л и те н гл ам а н и н г ум ум ий ечи м и билан 
бир ж и н с л и б ў л м а га н
т е н г л а м а н и н г
х у с у с и й
е ч и м и н и н г й и ғи н д й си га т е н г: у = г + г>. 
А г а р б ар ч а с и б и р д ан и га н о л г а т е н г б ў л м а г а н

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   186




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish