Зиналар ва зинахоналарнинг турлари Темирбетон, металл ва ёғоч зиналарнинг конструктив ечимлари


-расм. Тутун кирмайдиган зинахоналарнинг типлари



Download 400,62 Kb.
bet2/3
Sana21.06.2022
Hajmi400,62 Kb.
#689973
1   2   3
Bog'liq
маъруза-14(1)

2-расм. Тутун кирмайдиган зинахоналарнинг типлари:
а - 1-тип тутун кирмайдиган зинахона; б - 2-тип тутун кирмайдиган зинахо- на; в - 3-тип тутун кирмайдиган зинахона.


Зиналарнинг қиялигини поғона баландлигининг поғона кенглигига нисбати сифатида аниқланади. Поғонанинг кенглиги одам оёғи тагининг узунлиги, яъни 25 см дан кам бўлмаслиги керак. Одатда зинанинг қиялиги 1:2; 1:1,75 ва 1:1,5 қабул қилинади. Поғонанинг кенглиги 27; 28,5 ва 30 см қабул қилинган ҳолда, поғонанинг баландлиги мос равишда 18; 16,5 ва 15 см бўлса, яъни 15:30= 1:2; 16,5:28,5=1:1,75 ва 18:27=1:1,5 нисбатни ташкил қилади.
Зиналарнинг асосий конструктив элементлари марш (пиллапоя) лар, майдончалар ва пиллапоялар ёнида қилинадиган тўсиқлардан иборат. Пиллапоя -бир неча қатор поғоналардан иборат қия конструкция. Зиналар майда ўлчамли элементлардан қилинса, алоҳида поғоналар косоурга таяниб туришлари, пиллапоя ҳо-сил қилишлари мумкин. Замонавий биноларда поғоналари косоур билан бирга тайёрланган йиғма пиллапоялар қўлланилади. Ёгоч зиналарда косоур вазифаси-ни тетива бажаради. Ҳавсизликни таъминлаш учун пиллапоя ёнида баландли-ги 0,85 м бўлган метал панжарали ва ёғоч тутқичли тўсиқ қилинади.
Зина майдончалари жойлашган ўрнига қараб қават майдончалари ва қаватлар орасидаги майдончаларга бўлинади.
Зина пиллапояларидаги барча поғоналар бир хил шаклда бўлиши керак. Акс ҳолда юриш ноқулай бўлади. Лекин одатда пиллапоядаги пастки ва устки поғоналарнинг шакли-бичими бошқаларидан фарқ қиладилар. Уларни ҳошия поғона (фриз) деб аталади. Ҳошия поғоналар зина пиллапояси конструкциясидан зина майдончасига ўтиш учун хизмат қиладилар. Бир қават орасидаги пила-поялар сонига қараб зиналар бир пиллалояли, икки пиллалояли ва уч пиллапояли (маршли) бўлиши мумкин (3-расм). Битта пиллапоядаги поғоналар сони 18 тадан кўп бўлмаслиги керак.
Турар-жой биноларида зина пиллапояларининг кенглиги 900 мм дан 1400 мм гача бўлиши мумкин. Энг кам ўлчам икки қаватли биноларда, катталари эса қаватлар сони кўп бўлганда қўлланилади. Зина майдончаларининг кенглиги зина пиллапоясининг кенглигидан ва 1200 мм дан кам бўлмаслиги керак.
Зина жойлашган хонанинг кенглиги В шу хонадаги пиллапоялар кенгликлари А нинг йиғиндисига улар орасидаги камида 100 мм бўлиши керак бўлган оралиқ - бўшлиқни қўшилганига тенг, яъни
В = 2 х А + 100 мм.
Икки пиллапояли зинадаги битта пиллапоянинг баландлиги одатда қават ба-ландлиги Н нинг ярмига, яъни Н:2 га тенг. Пиллапоядаги поғоналар сони "n" ни шу пиллапоянинг баландлигини ундаги битта поғонанинг баландлиги (масалан, 150 мм га) бўлиб топилади. Масалан, n= (Н:2):150.
Шуни эътиборга олиш керакки, пиллапоядаги битта поғона Зина майдончаси-га қўшилиб кетади. Шунинг учун пиллапоянинг узунлиги "d" ни аниқлашда поғо-налар сонини 1 та кам олиб поғона кенглиги (масалан, 300 мм) га кўпайтирилади. Масалан, d = (n-l)x300 мм.
Бу қийматга зина майдончаларининг кенглиги (C1 ва С2) ни қўшсак. Зинахонанинг зарур узунлиги L келиб чиқади, яъни
L - d + С1 + С2 мм.
Худди шунга ўхшаш мулоҳазалар асосида бино қирқимида зина профилини келтириб чиқарилади.
Замонавий кўп қаватли биноларда асосан темирбетондан катта ўлчамли қилиб тайёрланган пиллапоялар ва майдончалардан иборат зиналар қўлланилади. Унификациялаш мақсадида пиллапояларнинг узунлигини бир хил қилинади. Пиллапоя ва майдончалар сиртлари заводда пардозланиши мумкин. Жамоат биноларида зиналарда қоплама поғоналар қўлланишига рухсат берилади.


Download 400,62 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish