Ўзбекистонреспубликаси олийваўртамахсустаълимвазирлиги термиздавлатуниверситети


Энг фаол талабалар (бахолаш меъзони асосида) бахоланади



Download 0,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/66
Sana12.02.2023
Hajmi0,84 Mb.
#910403
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   66
Bog'liq
tuban osimliklar

4.2.
Энг фаол талабалар (бахолаш меъзони асосида) бахоланади 
 
Ўқитувчи
15 минут
105.
 
Укув машгулотини якунлаш боскичи: 
Ўқитувчи
10 минут
5.1. 
Талабалар билими тахлил килинади
 
5.2. 
Мустакил иш топшириклари берилади
5.3. 
Ўқитувчи ўз фаолиятини тахлил килади ва тегишли ўзгартиришлар киритади
УМУМИЙ ТУШУНЧАЛАР 
Базидиомицетсимонлар мицелийси кўп ҳужайрали гифлардан иборат. 
Жинссиз кўпайиш конидиялар воситасида ўтади, лекин бу ҳолат камдан кам 
бўлади. Жинсий жараён – соматогамия, бу икки гаплоид гифаларҳужайрасининг 
қўшилишидир. Кейин дикарион гифалар ҳосил бўлиб, мицелий шаклланади. 
Оҳирги босқичда дикарион гифаларнинг устки ҳужайраларидаги ядролари 
қўшилиб, зигота ҳосил бўлади, ва у бирдан мейоз жараёнига киради. Натижада 
тўртта гаплоидҳужайра – базидиоспора шаклланади, ҳужайраси эса базидияга
айланади. 
Уч хил базидийлар мавжуд: 
Холобазидия – бир ҳужайрали, чуқмоқсимон, 
Гетеробазидия – остки йўғонлашган қисми (гипобазидия) ва тепақисми 
бўлакларга ажралган (эпибазидия). 
Фрагмобазидия ёки телиобазидия – кўндаланг тўсиқлар билан бўлинган 
тўртта ҳужайра - телиоспорадан ҳосил бўлади. Телиоспора – қалин деворли,
тиним давридаги 2 та ҳужайрадан иборат ҳужайра. Базидия мицелийнинг ҳар хил 
жойларида пайдо бўлиш мумкин, кўпинча меватаналарда бўлади. Гимениал 
қавати базидий, парафиз ва цистидлардан иборат. Меватананинг
гименофорқавати бор устки қисми - гименофор деб аталади. Тубан тузилган 
замбуруғ турларида у силлиқ, юксак ривожланганларида пластинкасимон, 
бўртма найлар шаклларида бўлади. 
Шундай қилиб, базидиомицетсимонларда жинсий жараён натижасида 
базидиоспора ҳосил бўлади. Уларнинг тараққиёт босқичида учта ядро фазаси 
галланади: гаплоид, дикарион ва диплоид. 
Турларнинг умумий сони 30 мингга етада. Аждод учта кенжа аждодга 
бўлинади: 
 
1.
 
Холобазидиомицеткабилар –
Ҳолобасидижмйсетидае 
Холобазидиялари бор
2.
 
Гетеробазидиомицеткабилар – 
Ҳетеробасидиомйсетидае 
Гетеробазидиялари бор 
3.
 
Телиобазидиомицеткабилар – 
Телеобасидиомйсетидае 
Шукенжааждодиккиқабилагабўлинади: қоракуянамолар - 
Устилагиналес

занглилар 

Урединалес

Шукенжааждодгакирувчибарчазамбуруғларпаразитҳисобланади. 


73 

Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish