Ўзбекистоннинг туристик ресурслари фанининг предмети, мақсади ва вазифалари


Инсон томонидан яратилган туристик ресурслар, яъни архитектура бинолари, ёдгорликлар, маданий объектлар ва бошқалар. Булар экскурсия объектлари ҳисобланади



Download 10,42 Mb.
bet5/12
Sana23.02.2022
Hajmi10,42 Mb.
#124858
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
ozbekistonning turistik resurslari fanining predmeti maqsadi va vazifalari

2. Инсон томонидан яратилган туристик ресурслар, яъни архитектура бинолари, ёдгорликлар, маданий объектлар ва бошқалар. Булар экскурсия объектлари ҳисобланади.

  • 2. Инсон томонидан яратилган туристик ресурслар, яъни архитектура бинолари, ёдгорликлар, маданий объектлар ва бошқалар. Булар экскурсия объектлари ҳисобланади.

3.«Қўшимча» туристик ресурслар, инсон меҳнати томонидан яратилган маълум минтақадаги барча туристларни қабул қилувчи ва хизмат кўрсатувчи корхоналар ҳисобланади. Бу ресурслар орқали туристларга хизмат кўрсатиш даражасини баҳолаш мумкин.

  • 3.«Қўшимча» туристик ресурслар, инсон меҳнати томонидан яратилган маълум минтақадаги барча туристларни қабул қилувчи ва хизмат кўрсатувчи корхоналар ҳисобланади. Бу ресурслар орқали туристларга хизмат кўрсатиш даражасини баҳолаш мумкин.
  • Деферем барча туристик ресурсларни 4та гуруҳга ажратади:
  • гидром,
  • фитом,
  • литом
  • антроном.

Россиялик мутахасис Христов Т.Т. туристик ресурсларни 5 та асосий турларини ажратган.

  • Россиялик мутахасис Христов Т.Т. туристик ресурсларни 5 та асосий турларини ажратган.
  • табиий – рекреацияли
  • экскурсияли
  • иқтисодий
  • инфраструктура
  • ахборот берувчи ресурсларни киритган.

Туристик ресурслар турлари

  • Туристик ресурсларни фойдаланиш хусусиятига кўра:
  • Бевосита
  • билвосита турларга бўлинади.
  • Табиий ресурслар
  • Маданий-тарихий ресурслар
  • Ижтимоий-иқтисодий ресурслар.

В.С.Боголюбов ва В.П.Орловскаялар туристик ресурсларда алоҳида ажралиб турувчи қўйидаги асосий белгиларни ажратишган:

  • В.С.Боголюбов ва В.П.Орловскаялар туристик ресурсларда алоҳида ажралиб турувчи қўйидаги асосий белгиларни ажратишган:
  • Қўлайлик (жозибадорлик);
  • Иқлимий шароит;
  • Ўрганганлик даражаси;
  • Сайёҳлик аҳамияти;
  • Манзара ва экологик хусусиятлари;
  • Ижтимоий – демографик хусусиятлари;
  • Потенциал заҳираси;
  • Фойдаланиш имконияти ва бошқалар.

Download 10,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish