Ўзбекистон республикасининг қонуни «Ўзбекистон республикасининг давлат чегараси тўҒрисида» I. Умумий қоидалар


ИП , 1994.28.09, Лион.  20. Халқаро Қизил Хоч ва Қизил Ярим ой Қўмитаси- ХҚХҚ



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet159/218
Sana08.07.2022
Hajmi3,61 Mb.
#756359
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   218
Bog'liq
YANGI DXX 208

ИП
, 1994.28.09, Лион. 
20.
Халқаро Қизил Хоч ва Қизил Ярим ой Қўмитаси-
ХҚХҚ
, 1993.21.01, Женева. 
21.
Жаҳон божхона ташкилоти-
ЖБТ
, 1992, Брюссель. 
22.
БМТнинг аёллар манфаатини ривожлантириш фонди-Нью-Йорк. 
23.
Ўзбекистон Республикаси ва Европа ҳамжамияти ва унинг давлатлари ўртасидаги 
ҳамкорлик ҳақида битим-1999.01.07, Страсбур. 
Бирлашган Миллатлар Ташкилоти (БМТ) 
Ер юзида тинчликни мустахкамлаш ва ҳавфсизликни таъминлаш учун тузилган. 
Давлатларнинг ўзаро ҳамкорлигини ривожлантириш мақсадида ташкил этилган халқаро 
ташкилот. 1945 йилда тузилган. БМТни барпо этиш ҳақидаги қарор СССР, АҚШ, АНГЛИЯ ва 
Хитой ташқи ишлар вазирларининг Москвадаги кенгашида 1943 йилда Устави эса Сан-
Франциско конференциясида 1945 йилда қабул қилинган. БМТ Уставига даслаб 51 давлат имзо 
чеккан, 2000 йилда эса улар сони 189 га етди. БМТнинг доимий иш ўрни ( штаб квартираси) 
Нью-йорк. БМТ Уставида кўрсатилганидек у халқаро тинчлик ва хавфсизликкни сақлаш, 
халқларнинг тенг хуқуқли бўлиши ва ўз тақдирини ўзи белгилаши қоидасига амал қилиб, 
миллатлар ўртасида дўстлик муносабатларини ривожлантиришни, иқтисодий, ижтимоий 
маданий муаммоларини хал этишда халқлар ўртасида ҳамкорлик бўлишини таъминлашни кўзда 
тўтиб, шу умумий мақсадларга эришишда миллатлар ҳаракатини уйғунлаштириб турадиган 
марказ хисобланади. 
БМТ ўз аъзоларининг суверен тенглигига асосланади. БМТ давлатларнинг ички 
ишларига аралашмайди. Унинг Уставида қайд этилган барча мажбуриятларни зиммасига 
оладиган давлатлар БМТга аъзо бўла оладилар. БМТ аъзолари халқаро низоларни тинч йўл 
билан хал этишлари лозим. Устав қоидаларини доимо бузиб турадиган давлат, хавфсизлик 
кенгашининг тавсиясига мувофиқ. Бош Ассамблея қарори билан БМТ аъзолигидан чиқарилади. 
БМТнинг асосий органлари: Бош Ассамбеля, Хавфсизлик кенгаши, Иқтисодий ва ижтимоий 
кенгаш (экосос) Васийлик кенгаши, БМТ ҳузуридаги халқаро суд ва БМТ котибияти- Бош 
котиб ва бошқа ходимлардан иборат. Бош котибни хавфсизлик кенгаши тавсиясига мувофиқ 
Бош Ассамбеля 5 йил муддатга тайинлайди. Бош котиб хар йили БМТ иши ҳақида Бош 
Ассамбеляга хисобот бериб туради. БМТнинг расмий тиллари-инглиз, француз, рус, испан ва 
хитой тиллари бўлиб, инглиз, француз, испан тилларида иш юритилади. 
Ўзбекистон 1992 йил 2 мартда БМТга аъзо бўлди. 
БМТнинг Тошкентдаги ваколатхонаси очилди 1993 йил 24 августда Ўзбекистон 
БМТнинг таълим, фан ва маданият масалалари билан шуғулланувчи ташкилоти – ЮНЕСКОга 
ҳам аъзо бўлди. (“Ўзбекистон Миллий Энциклопедияси”Давлат илмий нашрёти, Тошкент, 2001 
йил 2 том 55-56 бетлар) 

Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish