Ўзбекистон республикасининг қонуни «Ўзбекистон республикасининг давлат чегараси тўҒрисида» I. Умумий қоидалар


XIII асрда Моварауннахр Муғул босқинчилари томонидан босиб олиниши



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet146/218
Sana08.07.2022
Hajmi3,61 Mb.
#756359
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   218
Bog'liq
YANGI DXX 208

XIII асрда Моварауннахр Муғул босқинчилари томонидан босиб олиниши. 
Марказий Осиё халқларининг Муғул босқинчиларига қарши миллий озодлик 
Ҳаракатлари. 
1219 йили 150 минг қўшини билан Чингизхон Марказий Осиёга бостириб кирди. 
Мухаммад Хоразмшох қўшинларини бир жойга тўлплаш ўрнига, шаҳарларга бўлиб юборади ва 
муғулларнинг мамлакатини босиб олиш учун ўзи билмаган холда қулалик туғдурди. 
Муғўллар 1221 йилли Марказий Осиёни эгаллаб олдилар. Муғулларга қарши Хўжанд 
ноиби Темур Малик қахрамонона Хўжанд шаҳрида жанг қилди. 
1219-1231 йиллар доаомида шахзода Жалолидин Мангуберди муғулларга қарши жанг 
қилди. 
1238 йил Муғулларга қарши Махмуд Таробий қўзғалони. 
Амир Темур давлати. 
А.Темурнинг Моварауннахр тахти учун кўраши «Лой Жанги» 1365 йил. 1370 
А.Темурнинг томонидан марказлашган, давлатга асос солинди. А.Темурнинг чет мамлакатларга 
юришлари. 1386-1388 й. А.Темурнинг уч йиллик юришлари. 1392-1396 й. А.Темурнинг беш 
йиллик юришлари. 1399-1404 й. А.Темурнинг етти йиллик юришлари. А.Темурнинг давлатида 
ижтимоий-иқтисодий сиёсий хаётининг яхшиланиши. Маданияти ривожланиши. 
М.Улуғбек ва Темурийлар даврида маданий хаёти. 
Мирзо Улуғбек А.Темурнинг набираси бўлиб 1394 йили дунёга келган. 1409 йили отаси 
Шохрух томонидан Улуғбек Моварауннахр хукумдори этиб тайинланди. Улуғбек Самарқанд 
Шаҳарисабз шаҳарларида мактаблар қурдирган. Самарқанда ўз илмий мактабига асос солиб, 
расадхона қурдирган. Моварауннахрда илм-фаннинг ривожланишига хомийлик қилган «Зинни 
Қурғоний» (Юлдузлар жадвали) асарини яратган. Темурий даврида Шарқ илм-фан энг юқори 
натижаларга эришган. Шарқ адабиётнинг султона А.Навоий (Хамса ва хоказо) шоир 
Абдурахмон Жомий, риёзтиётчи Али Қушчи. Тарихчи Хондамир, Мусаввир Камолиддин 
Бекзод. Ислом дини фиқх илми намоёндаси Хўжа Ахрор Валилар яшаб ўтганлар. 
 
Захриддин Мухаммад Бобур ва «Буюк бобурийлар давлати». 
З.М.Бобур темурийлар авлодидан бўлиб, Андижон хукумдори Умаршохнинг ўғли эди. 
Бобур 14 ёшида (отаси ўлимидан сўнг), Андижон хукумдори бўлади ва бошқа темурий 
хукумдорларни юришларини тўхтатиб Андижон мустақиллигини сақлаб қолади. 1501 йили 
темурийлар ўртасидаги ўзаро низолардан фойдаланиб Дашти Қипчоқдан бостириб келган 
Шайбонихон Бобурни Мовароунахрдан сиқиб чиқаради. 
Бобур 1525 йилга келиб Афғонистон ва Хиндистонда ўз давлатини тузишга муяссар 
бўлди. Бу ўлкаларда Бобур авлодлари (Хумоюн, Акбаршох, Шохжахон охиргиси Боходир Шох 


165 
Зафар). XVII асргача янги инглизлар томонидан босиб олингунча қадар хукумронлик 
қиладилар. Бу давлатни Европада»Буюк муғуллар империяси», деб атар эдилар. 

Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish