мулкдорларининг умумий мол-мулки
(ЎзР 08.01.2007 й. ЎРЄ-77-сон Єонуни таіриридаги модда),
(Олдинги таіририга єаранг)
Кўп квартирали уйдаги турар жойлар ва яшаш учун мўлжалланмаган жойлар мулкдорларига шу уйнинг умумий жойларини, таянч ва тўсиє конструкциялар, квартиралар оралијидаги иіоталанган (ўралма) пиллапоялар, зинапоялар, лифтлар, лифтнинг шахталари ва бошєа шахталар, даілизлар, техник єаватлар, ертўлалар, чердаклар ва томлар, уй ичидаги муіандислик тармоєлари ва коммуникациялари, жойлар ташєарисида ёки ичида жойлашган ва биттадан ортиє жойга хизмат кўрсатадиган механик, электр, санитария-техника ускуналари ва єурилмалари іамда бошєа ускуналар ва єурилмаларни ўз ичига олган умумий мол-мулк улушли мулк іуєуєи асосида тегишли бўлади.
Кўп квартирали уйдаги умумий мол-мулкка эгалик іуєуєидаги турар жойлар ва яшаш учун мўлжалланмаган жойлар мулкдорлари улушларининг миєдори іамда мазкур мол-мулкни саєлаш ва асраш бўйича харажатларни мулкдорлар ўртасида таєсимлаш тартиби уй-жой тўјрисидаги єонун іужжатларига мувофиє белгиланади.
Кўп квартирали уйдаги умумий мол-мулкка нисбатан улушли мулк иштирокчиси ўз улушини бошєа шахсга беришга, ундан фуєаролар ёки юридик шахслар фойдасига воз кечишга, шунингдек уни ўзига єарашли турар жойга ёки яшаш учун мўлжалланмаган жойга бўлган мулк іуєуєидан алоіида тарзда бошєа шахсга ўтишига сабаб бўлувчи ўзга хатти-іаракатлар содир этишга іаєли эмас.
212-модда. Ўзбошимчалик билан
иморат єуриш ва унинг оєибатлари
Єонун іужжатларида белгиланган тартибда єурилиш маєсадлари учун ажратилмаган ер участкаларида, шунингдек иморат єуриш учун зарур рухсатнома олмасдан ёки архитектура ва єурилиш нормалари іамда єоидаларини жиддий бузган іолда єурилган уй-жой, бошєа бино, иншоот ёки ўзга кўчмас мулк ўзбошимчалик билан єурилган иморат іисобланади.
Ўзбошимчалик билан иморат єурган шахс унга мулк іуєуєини ололмайди. Бу шахс єурган иморатини тасарруф этишга - сотишга, іадя этишга, ижарага беришга, иморатга нисбатан бошєа битимлар тузишга іаєли эмас.
Ўзбошимчалик билан иморат єуриш натижасида іуєуєлари бузилган шахснинг ёки тегишли давлат органининг даъвоси билан бундай иморат суднинг єарорига биноан иморатни єурган шахс томонидан ёки унинг іисобидан бузиб ташланиши лозим, ушбу модданинг тўртинчи ва бешинчи єисмларида назарда тутилган іоллар бундан мустасно.
Шахс ўзига єарашли бўлмаган ер участкасида ўзбошимчалик билан иморат єурган бўлса, унинг бу иморатга нисбатан мулк іуєуєи суд томонидан башарти мазкур участка шу шахсга єурилган иморат учун белгиланган тартибда бериладиган бўлса эътироф этилиши мумкин. (ЎзР 27.08.2004 й. 671-II-сон Єонуни таіриридаги єисм)
Иморат єурилган ер участкасининг мулкдори бўлган, унга умрбод мерос сифатида эгалик єилаётган, доимий эгалик єилаётган ва фойдаланаётган шахснинг іам ўзбошимчалик билан єурилган иморатга нисбатан мулк іуєуєи суд томонидан эътироф этилиши мумкин. Бу іолда иморатга нисбатан мулк іуєуєи эътироф этилган шахс иморат єурган шахснинг харажатларини суд белгилаган миєдорда єоплайди.
Башарти, ўзбошимчалик билан єурилган иморатнинг саєлаб єолиниши бошєа шахсларнинг іуєуєлари ва єонун билан єўриєланадиган манфаатлари бузилишига сабаб бўлса, ёхуд фуєароларнинг іаёти ва сојлијига хавф тујдирса, юєорида кўрсатилган шахсларнинг ўзбошимчалик билан єурилган иморатга нисбатан мулк іуєуєи эътироф этилиши мумкин эмас.
Do'stlaringiz bilan baham: |