184-модда. Битим бўйича мол-мулкни олиш
Мол-мулк олиш-сотиш, айирбошлаш, іадя єилиш шартномалари, іамда єонун билан таєиєланмаган бошєа битимлар асосида мулк єилиб олиниши мумкин.
Башарти, єонунларда бошєача кўрсатилмаган бўлса, мол-мулк янги мулкдорга ўтганида, универсал іуєуєий ворислик тартибида собиє мулкдорнинг іуєує ва бурчлари іам унга ўтади.
185-модда. Шартнома асосида мол-мулк олувчида мулк іуєуєининг
вужудга келиш пайти
Шартнома асосида мол-мулк олувчида мулк іуєуєи, агар єонун іужжатларида ёки шартномада бошєача тартиб назарда тутилган бўлмаса, ашё топширилган пайтдан бошлаб вужудга келади.
Агар мол-мулкни бошєа шахсга бериш іаєидаги шартнома давлат рўйхатидан ўтказилиши ёки нотариал тасдиєланиши керак бўлса, мол-мулкни олувчида мулк іуєуєи шартнома рўйхатдан ўтказилган ёки тасдиєланган пайтдан бошлаб, шартномани іам нотариал тасдиєлаш, іам давлат рўйхатидан ўтказиш зарур бўлганида эса - рўйхатдан ўтказилган пайтдан бошлаб вужудга келади.
186-модда. Ашёларни топшириш
Ашёларни олувчига топшириш, шунингдек етказиб бериш мажбуриятини олмаган іолда бошєа шахсга берилган ашёларни олувчига жўнатиш учун транспорт ташкилотига ёки алоєа ташкилотига топшириш ашёларни топшириш іисобланади.
Ашё олувчининг ёки у кўрсатган шахснинг ихтиёрига амалда тушган пайтдан бошлаб олувчига топширилган іисобланади.
Ашёни тасарруфдан чиєариш тўјрисидаги шартнома тузилаётган пайтгача у олувчининг ихтиёрига ўтиб бўлган бўлса, ашё унга шу пайтдан эътиборан топширилган іисобланади.
Коносаментни ёки ашёга тегишли бошєа тасарруф этувчи іужжатни топшириш іам ашёни топширишга тенглаштирилади.
187-модда. Эгалик єилиш іуєуєини вужудга келтирувчи муддат
Мулкдор бўлмаган, лекин кўчмас мол-мулкка ўн беш йил давомида ёки бошєа мол-мулкка беш йил давомида ўзиники каби іалол, ошкора ва узлуксиз эгалик єилган шахс бу мол-мулкка мулк іуєуєини олади (эгалик єилиш іуєуєини вужудга келтирувчи муддат).
Кўчмас ва бошєа мол-мулкка давлат рўйхатидан ўтказилиши шарт бўлган мулк іуєуєи ушбу мол-мулкка эгалик єилиш іуєуєини вужудга келтирувчи муддат туфайли олган шахсда ана шундай рўйхатдан ўтказилган пайтдан бошлаб вужудга келади.
Эгалик єилиш іуєуєини вужудга келтирувчи муддат туфайли мулк іуєуєини олганга єадар мол-мулкка ўзиники каби эгалик єилиб турган шахс ўз эгалигини мол-мулкнинг эгалари бўлмаган, шунингдек єонунда ёки шартномада назарда тутилган бошєа асосларга кўра эгалик єилиш іуєуєи бўлмаган учинчи шахслардан іимоя єилиш іуєуєига эга.
Эгалик єилиш муддатини важ єилиб келтирадиган шахс ўзи іуєуєий вориси бўлган шахснинг бу мол-мулкка эгалик єилиб келган барча ваєтини ўзининг эгалик єилиш ваєтига єўшиши мумкин.
Шахс ихтиёрида бўлиб, ушбу Кодекснинг 228, 229, 230 ва 232-моддаларига мувофиє унинг эгалигидан талаб єилиб олиниши мумкин бўлган ашёларга доир эгалик єилиш іуєуєини вужудга келтирувчи муддат тегишли талаблар бўйича даъво муддати тамом бўлганидан кейин ўта бошлайди.
Do'stlaringiz bilan baham: |