Ўзбекистон республикасининг фуєаролик кодекси боблар биринчи єисм I бўлим. Умумий єоидалар


-модда. Хўжалик юритиш іуєуєига асосланган унитар корхона



Download 1,08 Mb.
bet30/168
Sana29.11.2022
Hajmi1,08 Mb.
#874471
TuriКодекс
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   168
Bog'liq
Fuqorolik kodeksi 30 bobgacha

71-модда. Хўжалик юритиш іуєуєига асосланган унитар корхона

Хўжалик юритиш іуєуєига асосланган унитар корхона мулкдорнинг ёки у вакил єилган органнинг єарорига мувофиє ташкил этилади.


Хўжалик юритиш іуєуєига асосланган корхонанинг таъсис іужжати унинг белгиланган тартибда тасдиєланган уставидан иборатдир.
Хўжалик юритиш іуєуєига асосланган унитар корхона ўз мол-мулкининг бир єисмини хўжалик юритиш учун белгиланган тартибда топшириш йўли билан юридик шахс бўлган бошєа унитар корхона (шўъба корхона) ташкил этиши мумкин.
Муассис шўъба корхонанинг уставини тасдиєлайди ва унинг раібарини тайинлайди.
72-модда. Оператив бошєарув іуєуєига асосланган давлат
унитар корхонаси

Єонун іужжатларида назарда тутилган іолларда, давлат органининг єарорига мувофиє давлат мулки бўлган мол-мулк негизида оператив бошєарув іуєуєига асосланган давлат унитар корхонаси (давлат корхонаси) ташкил этилиши мумкин.


Давлат корхонасининг таъсис іужжати унинг уставидир.
Оператив бошєарув іуєуєига асосланган давлат корхонасининг фирма номи унинг давлат корхонаси эканлигини кўрсатиши керак.
Давлат корхонасининг ўзига бириктириб єўйилган мол-мулкка бўлган іуєуєи ушбу Кодекснинг 178 ва 179-моддаларига мувофиє белгиланади.
Давлат корхонасининг мол-мулки етарли бўлмаганида давлат унинг мажбуриятлари бўйича субсидиар жавобгар бўлади.
Давлат корхонаси уни тузган давлат органининг єарорига мувофиє єайта ташкил этилиши ёки тугатилиши мумкин.
3-§. ТИЖОРАТЧИ БЎЛМАГАН ТАШКИЛОТЛАР

73-модда. Матлубот кооперативи


74-модда. Жамоат бирлашмалари
75-модда. Жамоат фондлари
76-модда. Муассасалар
77-модда. Юридик шахслар бирлашмалари
78-модда. Фуєароларнинг ўзини ўзи бошєариш органлари
73-модда. Матлубот кооперативи

Иштирокчиларнинг моддий (мулкий) эітиёжларини єондириш маєсадида фуєароларнинг аъзоликка асосланган ихтиёрий бирлашмаси матлубот кооперативи іисобланиб, бу бирлашув унинг аъзолари томонидан ўз мулкий (пай) бадалларини єўшиш йўли билан амалга оширилади.


Матлубот кооперативининг уставида ушбу Кодекс 43-моддасининг тўртинчи ва бешинчи єисмларида кўрсатилган маълумотлардан ташєари єуйидаги маълумотлар бўлиши керак:
кооператив аъзолари єўшадиган пай бадалларининг миєдори тўјрисидаги;
кооператив аъзолари пай бадалларининг таркиби ва уларни єўшиш тартиби іамда уларнинг бадални єўшиш мажбуриятини бузганлик учун жавобгарлиги тўјрисидаги;
кооперативни бошєариш органларининг таркиби іамда ваколатлари ва улар томонидан єарорлар єабул єилиш тартиби, шу жумладан єарорлар бир овоздан ёки овозларнинг малакали кўпчилиги билан єабул єилинадиган масалалар тўјрисидаги;
кооператив кўрган зарарларни кооператив аъзолари томонидан тўлаш тартиби тўјрисидаги.
Матлубот кооперативининг номида унинг фаолиятининг асосий маєсади кўрсатилиши, шунингдек "кооперативи" сўзи ёки "матлубот уюшмаси" ёхуд "матлубот жамияти" деган сўзлар бўлиши керак.
Матлубот кооперативининг аъзолари кўрилган зарарни йиллик баланс тасдиєланганидан кейин уч ой мобайнида єўшимча бадаллар тўлаш йўли билан єоплашлари шарт. Ушбу бурч бажарилмаган таєдирда кооператив кредиторларнинг талабларига мувофиє суд томонидан тугатилиши мумкин.
Матлубот кооперативининг аъзолари унинг мажбуриятлари бўйича іар бир кооператив аъзоси тўлайдиган єўшимча бадалнинг тўланмаган єисми доирасида субсидиар жавобгар бўладилар. Бу іолда кооператив аъзолари солидар жавоб берадилар.
Матлубот кооперативининг тижорат фаолиятига нисбатан ушбу Кодекснинг тижоратчи ташкилотлар тўјрисидаги єоидалари єўлланилади.
Матлубот кооперативларининг іуєуєий мавєеи, шунингдек улар аъзоларининг іуєує ва бурчлари ушбу Кодексга ва бошєа єонунларга мувофиє белгиланади.

Download 1,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish