Ўзбекистон республикасининг фуєаролик кодекси боблар биринчи єисм I бўлим. Умумий єоидалар


-модда. Товарларни тўлиє етказиб бермаганлик учун неустойка



Download 1,08 Mb.
bet152/168
Sana29.11.2022
Hajmi1,08 Mb.
#874471
TuriКодекс
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   168
Bog'liq
Fuqorolik kodeksi 30 bobgacha

454-модда. Товарларни тўлиє етказиб бермаганлик учун неустойка

Товарларни тўлиє етказиб бермаганлик ёки етказиб бериш муддатларини кечиктириб юборганлик учун єонунда ёки шартномада белгиланган неустойка, агар неустойкани ундиришнинг бошєача тартиби єонунда ёки шартномада белгиланмаган бўлса, маісулот етказиб берувчидан шартноманинг амал єилиш муддатида мажбурият амалда бажарилгунга єадар ундирилади.


455-модда. Маісулот етказиб бериш шартномасини бажаришдан
бир томонлама бош тортиш

Маісулот етказиб бериш шартномасини бажаришдан бир томонлама (тўлиє ёки єисман) бош тортишга тарафларнинг бири шартномани жиддий бузган таєдирда йўл єўйилади.


Маісулот етказиб берувчининг маісулот етказиб бериш шартномасини бузиши єуйидаги іолларда жиддий деб іисобланиши мумкин:
тегишли даражада сифатли бўлмаган, сотиб олувчи учун маєбул муддатда бартараф єилиб бўлмайдиган камчиликларга эга бўлган товарларни етказиб бериш;
товарларни етказиб бериш муддатларини бир неча бор бузиш.
Сотиб олувчининг маісулот етказиб бериш шартномасини бузиши єуйидаги іолларда жиддий деб іисобланиши мумкин:
товарлар іаєини тўлаш муддатларини бир неча бор бузиш;
товарларни бир неча бор олиб кетмаслик.
Тарафларнинг келишувида маісулот етказиб бериш шартномасини бажаришдан бир томонлама бош тортиш ёки уни бир томонлама ўзгартиришнинг бошєа асослари іам назарда тутилиши мумкин.
Агар маісулот етказиб бериш шартномасини бекор єилиш ёки ўзгартиришнинг бошєа муддати билдириш хатида назарда тутилмаган ёки тарафлар келишувида белгиланмаган бўлса, шартнома бир тараф бошєа тарафдан шартномани бажаришдан тўла ёки єисман бир тарафлама бош тортиш тўјрисида билдириш хати олган пайтдан бошлаб ўзгартирилган ёки бекор єилинган іисобланади.
456-модда. Шартномани бекор єилиш ваєтида зарарни іисоблаш

Агар сотувчи томонидан мажбурият бузилганлиги оєибатида шартнома бекор єилинганидан кейин оєилона муддат ичида сотиб олувчи шартномада назарда тутилган товар ўрнига бошєа шахсдан бирмунча юєори, аммо оєилона баіода товар сотиб олса, сотиб олувчи сотувчидан шартномада белгиланган баіо билан унинг ўрнига тузилган битимдаги баіо ўртасидаги фарєдан иборат зарарни єоплашни талаб єилиши мумкин.


Агар сотиб олувчи томонидан мажбурият бузилганлиги оєибатида шартнома бекор єилинганидан кейин оєилона муддат ичида сотувчи товарни бошєа шахсга шартномада назарда тутилганидан бирмунча пастроє, бироє оєилона баіода сотган бўлса, сотувчи сотиб олувчидан шартномада белгиланган баіо билан унинг ўрнига тузилган битимдаги баіо ўртасидаги фарєдан иборат зарарни єоплашни талаб єилиши мумкин.
Агар ушбу модданинг биринчи ва иккинчи єисмларида назарда тутилган асослар бўйича шартнома бекор єилинганидан кейин унинг ўрнига бошєа битим тузилмаган ва товарнинг жорий баіоси мавжуд бўлса, тараф шартномада белгиланган баіо билан шартнома бекор єилинган пайтдаги жорий баіо ўртасидаги фарєдан иборат зарарни єоплаш тўјрисида талаб єўйиши мумкин.
Товар топширилиши лозим бўлган жойда одатда ўхшаш шароитларда бир хил товар учун ундириладиган баіо жорий баіо деб эътироф этилади. Агар бу жойда жорий баіо мавжуд бўлмаса, товарни ташиш харажатларидаги фарєни іисобга олган іолда бошєа жойдаги унинг ўрнини боса оладиган оєилона жорий баіодан фойдаланиш мумкин.
Ушбу моддада назарда тутилган талабларни єондириш ўз мажбуриятини бажармаган ёки лозим даражада бажармаган тарафни бошєа тарафга етказган ўзга зарарни ушбу Кодекснинг 14-моддасига асосан єоплашдан озод єилмайди.

Download 1,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish