Ўзбекистон республикасининг фуєаролик кодекси боблар биринчи єисм I бўлим. Умумий єоидалар



Download 1,08 Mb.
bet107/168
Sana29.11.2022
Hajmi1,08 Mb.
#874471
TuriКодекс
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   168
Bog'liq
Fuqorolik kodeksi 30 bobgacha

326-модда. Неустойкани камайтириш

Агар тўланиши лозим бўлган неустойка кредиторнинг мажбуриятини бузиш оєибатларига номутаносиблиги кўриниб турса, суд неустойкани камайтиришга іаєли. Бунда єарздор мажбуриятни єай даражада бажарганлиги, мажбуриятда иштирок этаётган тарафларнинг мулкий аіволи, шунингдек кредиторнинг манфаатлари эътиборга олиниши керак.


Суд алоіида іолларда єарздор ва кредиторнинг манфаатларини іисобга олиб, кредиторга тўланиши лозим бўлган неустойкани камайтириш іуєуєига эга.
327-модда. Пул мажбуриятини бажармаганлик учун жавобгарлик

Бошєа шахсларнинг пул маблајларини јайриєонуний ушлаб єолиш, уларни єайтариб беришдан бош тортиш, уларни тўлашни бошєача тарзда кечиктириш ёхуд бошєа шахс іисобидан асоссиз олиш ёки жамјариш натижасида улардан фойдаланганлик учун ушбу маблајлар суммасига фоиз тўланиши керак.


Фоизлар миєдори кредитор яшайдиган жойда, кредитор юридик шахс бўлганида эса, унинг жойлашган ерида пул мажбурияти ёки унинг тегишли єисми бажарилган кунда мавжуд бўлган банк фоизининг іисоб ставкаси билан белгиланади. Єарз суд тартибида ундириб олинганида суд кредиторнинг талабини даъво єўзјатилган кундаги ёки єарор чиєарилган кундаги банк фоизининг іисоб ставкасига єараб єондириши мумкин. Ушбу єоидалар єонунда ёки шартномада бошєа фоиз миєдори белгиланган бўлмаса єўлланилади.
Кредиторнинг пул маблајларидан єонунсиз фойдаланиш туфайли унга етказилган зарар ушбу модданинг биринчи ва иккинчи єисмларига асосан унга тегиши керак бўлган фоизлар суммасидан ошиб кетса, кредитор єарздордан зарарнинг бу суммадан ортиєча бўлган єисмини тўлашни талаб єилишга іаєли.
328-модда. Мажбуриятнинг єарздор іисобидан бажарилиши

Єарздор ашёни тайёрлаш ва кредиторга мулк єилиб, хўжалик юритишга ёки оператив бошєаришга топшириш ёхуд ашёни фойдаланиш учун кредиторга бериш ёхуд унинг учун муайян ишни бажариш ёки унга хизмат кўрсатиш мажбуриятини бажармаган таєдирда кредитор, агар єонун іужжатларидан, шартномадан ёки мажбуриятнинг моіиятидан бошєача тартиб англашилмаса, учинчи шахсларга мажбуриятни оєилона муддатда оєилона баіоларда ижро этишни топширишга ёинки уни ўз кучлари билан бажаришга іамда єарздордан єилинган зарур харажатларни ва бошєа зарарни тўлашни талаб єилишга іаєли.



Download 1,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish