Ўзбекистон республикаси қурилиш вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти «Қурилиш материаллари ва кимё» кафедраси


-БЎЛИМ. КЕРАМИК БУЮМЛАР. ОДДИЙ ПИШИҚ ҒИШТ



Download 229,5 Kb.
bet2/3
Sana09.06.2022
Hajmi229,5 Kb.
#648554
1   2   3
Bog'liq
Мустакил иш курилиш мат Х Кошербаев

2-БЎЛИМ. КЕРАМИК БУЮМЛАР. ОДДИЙ ПИШИҚ ҒИШТ.
Вазифа: хоссаларини аниклаш
Ғиштга қўйилган умумий талаблар: лойга шакл бериш уни куритиш ва пишириш билан олинган суниий толалар сополга оддий тиник гишт.


1-ИШ. ҒИШТНИНГ ЎРТАЧА ЗИЧЛИГИНИ АНИҚЛАШ
Умумий тушунчалар: уртача зичлиги табиий холдаги материаллар говакларини коваклари билан биргаликдаги массасини унинг хоссасига булган нисбати тушунилади.

Асбоб ва ускуналар: тарози серкул чизгич, куритиш асбоби, гишт


Ишлаш тартиби: тугри шаклли намуна куритиш жавонида 40о+5 Со ва хажм киймати ёзиб олинади.



Ўлчамлари, см

Ғиштнинг ҳажми, см3

Ғиштнинг массаси, г

Ғиштнинг ўртача зичлиги, г/см3

узунлиги

эни

баландлиги

1

24,5

12

6

1764,00

2871

1,63

2

24,2

11,5

6,5

1808,95

3355

1,85

3

25

12,2

6,1

1860,5

2850

1,532

Ўртача зичликнинг ўртача қиймати – 167кг/м3 Р1=2871/1764=1,63 Р2=335/1808=1,85
Р3=2850/1860,5=1,532
Ҳисоблаш формуласи:


2-ИШ. ҒИШТНИНГ ЗИЧЛИГИНИ АНИҚЛАШ
Таъриф: хакикий зичлик таббий холатдаги материалнинг хечканака говакларсиз ва бошка массаси хажмини булинганлигида айтади.

Асбоб ва ускуналар:


Ишлаш тартиби: Д4-матли юв ОНга 0,8 ли экалогик электрон тарози гиштни жавонга тикиб 0,8 ни нолдан утказилади.



Масса, г

Сиқиб чиқарилган ҳажм, см3

Зичлик, г/см3

олинган миқдор

ортиб қолган миқдор

ҳажм ўлчагичдаги материал

1

60

4

50

20

2,8

2

60

4

54

20

2,7

Зичлик ўртача қиймати – 6 кг/м3 (2 та натижа ўртачаси олинади)
V=a*b*h
Ҳисоблаш формуласи:
Po=m/v Расм. Зичликни аниқлайдиган асбоб.
3-ИШ. ҒИШТНИНГ ҒОВАКЛИГИНИ АНИҚЛАШ (ҳисоблаш усули билан)
Умумий тушунча ва ҳисоблаш формуласи:
Ғиштнинг зичлиги-1,72г/см3
Ғиштнинг ўртача зичлиги-2,75г/см3
Ғиштнинг ғоваклиги - 38%
F=(1=Po/Px*100%
F=(1-1,72/2,75)*100%=38%
4-ИШ. ҒИШТНИНГ СУВ ШИМУВЧАНЛИГИНИ АНИҚЛАШ

Асбоб ва ускуналар: куритиш товони сув сув солишга идиш тарози


Ишлаш тартиби: гишт намунаси 105о-110 оС куритилади.
Хона харорати тарозида тортилади. Сув тулдирилган идишга солинади. 48 соат давомида ивитилади ва олинган натижа хисоблаш формуласи хисобланади.



Ўлчамлари, см

Ҳажми, см3

Қуруқ массаси, г

Сув шимган массаси, г

Вазн бўйича сув шимув-чанлик,%

Ҳажм бўйича сув шимув-чанлик,%

узун-лиги

эни

баланд-лиги

1

24,5

11

6,5

1868,75

2950гр

3100

5

8

2

























Ҳисоблаш формулалари: С см=(m1-m/m)*100% C cм*(m1-m/v)*100%
5-ИШ. ҒИШТНИНГ МАРКАСИНИ АНИҚЛАШ
Оддий пишиқ ғиштга (пластик усулда қолипланган) мустаҳкамлик бўйича қўйиладиган талаблар (жадвални тўлдиринг).

Мустаҳкамлик чегараси, камида

Ғиштнинг маркаси

75

100

125

150

200

250

300

Сиқилишга, кгс/см2 МПа

75
50

100
75

100

125

150

200

250

Эгилишга, кгс/см2 МПа

18
9

111
22

12-25

1428

17-200

250

300

а) СИҚИЛИШГА БЎЛГАН МУСТАҲКАМЛИК ЧЕГАРАСИНИ АНИҚЛАШ.


Асбоб ва ускуналар: гаровлик пресс цемент коришмаси арра чизгич ва гишт.
Ишлаш тартиби: томонларни карама карши в/в 5-10 мм коришма кориб 3-4 сутка саклаймиз намунани гидравлик песта мустахкамлик





Ўлчамлари, см

Намунанинг юзаси, см2

Бузувчи куч, кгс

Сиқилишга мустаҳкамлик чегараси, кгс/см2 (МПа)

узунлиги

эни

1

12,5

12

150




80кг/см3

2
















3
















Ўртача қиймат:.....
Ҳисоблаш формуласи:

R72=3*p*L/2*b*h2


R=P/S

б) ЭГИЛИШГА БЎЛГАН МУСТАҲКАМЛИК ЧЕГАРАСИНИ АНИҚЛАШ.
Асбоб ва ускуналар: гидравлик р гишт намунаси ва 3 та тягич
Ишлаш тартиби: тартибли гишт намунасини гидралик р ишчи гиштнинг тагига 2 та тягич урнатамиз 3-тягич ара кисмида уртасидан куйиб теккислаймиз.




Ўлчамлари, см

Таянчлар орасидаги масофа

Бузувчи куч, кгс

Эгилишга мустаҳкамлик чегараси кгс/см2 (МПа)

эни

қалинлиги

1

12

6,5

2,0

500

30 кг

2

12

8,8

2,0

520

16,79 кг, мg2

3
















Ўртача (3та намунадан):.....
Ҳисоблаш формулалари: R=3*p*l/2*b*h2= 3*500*20/2,12*6,52 = R=3*520*20/2*12*8.8=31200/1858=16.79кг/см2
R=30000/1014=30 кг/см2

4-расм. Эгилишга синаш учун тайёрланган намуналарнинг кўриниши.


2-бўлим бўйича умумий хулосалар:


2-бўлим бўйича синов саволлари:

  1. Ғиштнинг маркасини аниқлаш учун намуна қандай тайёрланади?

Ғиштни маркаси қандай аниқланади?

  1. Ғиштнинг сув шимувчанлиги қандай аниқланади?

  2. Ғиштнинг ўртача зичлиги кандай аниқланади?

  3. Ғиштнинг ғоваклиги қайси формула ёрдамида аниқланади?

  4. Ғиштнинг стандарт ўлчамлари қандай бўлади?



ҚУРИЛИШДА ИШЛАТИЛАДИГАН КЕРАМИК МАТЕРИАЛЛАРНИНГ ТУРЛАРИ

Буюм номлари

Асосий хоссалари

Ишлатилиш жойлари

Оддий пишик гишт

Физик кимёвий механик

Бино ва иншоотларининг курилишида ишлатилади

Сопол

Физик кимёвий механик

Бино ва иншоотларининг курилишида ишлатилади

Эфектив гишт

Физик кимёвий механик

Бино ва иншоотларининг курилишида ишлатилади

Фреза

Физик кимёвий механик

Бино ва иншоотларининг курилишида ишлатилади

Черепитса

Физик кимёвий механик

Бино ва иншоотларининг курилишида ишлатилади



4-БЎЛИМ. МИНЕРАЛ БОҒЛОВЧИ. ҚУРИЛИШ ОҲАГИНИНГ АСОСИЙ ХОССАЛАРИНИ АНИҚЛАШ


2-ИШ. ОҲАК ТАРКИБИДАГИ СЎНМАГАН ЗАРРАЧАЛАР МИҚДОРИНИ АНИҚЛАШ

Асбоб ускуналар.


Иш тартиби. Теккис тарозида сунмаган охакдан 1 кг охак тортиб оламиз ва охак буткаси тайёрланади 24 соатдан кейин сув куйиб аралаштирилади. Хосил булган махсулотни 0.63 элакга солинади элакда колган зарраалар тоза булгинуга кадар ювилади 150 Со-110 Со температурада куритилади.



Намуна номери

Синалаёган оҳакнинг намлиги, W, %

1кг сўнмаган оҳакдан чиққан оҳак бўтқасининг массаси, кг

Элакнинг массаси, г

Элакнинг қолдиқ билан биргшаликдаги массаси, г

Қолдиқнинг массаси

г

%

1

0%

3 ru

300

400




10%






















W=m1/m*100% N=100/100*100%=33%
Хулоса: ГОСТ талабига мос келади, мос келмайди (кераксизи ўчирилсин).
5-БЎЛИМ. ГИПС БОҒЛОВЧИ МОДДАЛАР

Вазифа: гипис богловчи моддаларининг хоссаларини аниклаш


Гипс боғловчи моддалар тўғрисида умумий тушунча: курилиш гипсни, гипс тошини оловга пишитиб
1-ИШ. ГИПС БОҒЛОВЧИ МОДДАНИНГ МАЙДАЛИК ДАРАЖАСИНИ АНИҚЛАШ
Сувни боглатиб 0, молекулали калсий сулфат айлантирибтуйиши 80 ли билан олинади.

Гипсни тури

Майдалик даражасининг тури

Элакда қолган тўла қолдиқ (№ 0,2 мм ли элак), % кўп эмас

Дағал майдаланганлик

I

23%

Ўртача майдаланганлик

II

14%

Нозик майдаланганлик

III

2%

Таъриф: гипснинг майдалик даражаси 0.2 элакда элангандан кейин колган колдик микдори билан аникланади.
Асбоб ва ускуналар: электрон тарози 0.2 элак
Ишлаш тартиби: 50 г гипс олинади 0.2 элакда 5-7 мин эланади ва элакдан колган масса тарозида улчаб олинади. Хисоблаш формуласи оркали аникланади.

М=m1/m*100%


Гипс намунаси-.50 г. Ҳисоблаш формуласи: М=m1/m*100%


Элакда қолган қолдиқ-3,8г. Майдалик даражаси-7,6%
Хулоса: гиписимиз 2 тур 14 % га киради



Download 229,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish