Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълими вазирлиги



Download 2,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/150
Sana25.02.2022
Hajmi2,83 Mb.
#271707
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   150
Bog'liq
53c4fc4b7834b

 Дуоденал зондлаш 
Текшириш асосан икки камерали зонд билан утказилади. Ут пуфаги рефлекси сулфат 
магнезиянинг 25%ли 50 мл эритмаси, 30 мл усимлик мойи, глюкозанинг 10-20%ли 40 мл 
эритмаси интрадуоденал ёки 3 мг холецистокинин вена ичига юбориш билан чакирилади. 
Дуоденал зондлашнинг икки варианти кулланилади. 


126
1. Мельтцер-Лайоннинг классик усули: ут ажралашининг уч фазаси - А, В ва С 
улушлари аникланади. 0,15 гр метилен кукуни кабул килганда утнинг В порцияси кукиш-
яшил булади. Бу уни С порциясидан ишончли фарклайди. 
2. Беш фракцияли дуоденал зондлаш (хар кайси порциясининг ажралиш вакти ва унинг 
микдори хисобга олинади): 
I фаза (холедохус) - зондни жойлаштирган вактдан пуфак рефлекси кузгатувчиси 
юборгунча. Нормада унинг давомийлиги 10-20 мин., ут микдори 6-16 мл. 
II фаза (Оддининг ёпик сфинктери) - кузгатувчи юборилгандан зонддан ут келгунча 
булган давр. Фазанинг давомийлиги 3-6 дакика. 
III фаза (А порция) - Одди сфинктери очилгандан ва оч олтин рангдаги ут ажралишидан 
тук малла ут хосил булгунча (пуфак кискариши) даври. Давомийлиги 3-4 дакика. Ут микдори 
3-5 мл. 
IV фаза (пуфак ута - В порция) - ут суюклиги ажралишидан токи кахрабо-саргиш 
рангдаги жигар ути ажрала бошлагунча. Давомийлиги 20-50 дакика. Микдори 20-50мл. 
V фаза (С порция) -10-15 мин. давомида 15-30 мл жигар ути ажралади. Фракцияли 
зондлаш оркали ут пуфаги ва йуллари, Одди сфинктерининг кискарувчанлиги ва тонусининг 
бузилишларини аниклаш мумкин. 
Ун икки бармокли ичак ширасини текшириш куйидагиларни уз ичига олади - ширани 
куздан кечириш, микроскопик текшириш, баъзи биохимик курсаткичларини аниклаш ва 
бактериологик текширишлар: 
а) дуоденал ширанинг ташки куриниши: ранги, тиниклиги, шиллик 
аралашмалари; 
б) микроскопик текширишлар: гижжа уруглари, хужайра элементлари, холестерин 
кристаллари ва кальций биллирубинати. 
Ут ширасини микроскопик текширишнинг асосий максади утдаги содда
жониворлари (лямблиялар), гижжа уругларини аниклашдир. Лейкоцитлар ут
кислоталари таъсири остида (бир неча дакикада) парчаланганлиги учун утда кам холларда 
(факат ут кислоталарининг концентрацияси паст булганда) аникланади. Одатда лейкоцитлар 
урнида ун икки бармокли ичак элителийсининг шакли узгарган хужайралари
(лейкоцитоидлар) кабул килинади. Буларда, лейкоцитдан фаркли равишда,
пероксидаза ферменти булмайди. В ва С порцияларда лейкоцитоидларнинг кушилиши 
яллигланиш жараёнининг ун икки бармокли ичакдан ут йулларига таркалишини 
билдиради. 
Билиар тизимнинг дистрофик ва яллигланиш жараёнида утнинг В, С порцияларида ут 
йулларининг цилиндрик хужайралари ва ут пуфаги эпителиал хужайраларининг 
купайиши кузатилади. Утда холестерин кристаллари ва кальций билирубинат
микдорининг купайиши ут йулларининг димланишидан дарак беради. Ут тош касаллиги 
учун ут кислоталари ва холестерин микдорини аниклаш ахамиятли. Ут
кислоталарининг микдори пасайганда (холато/холестерин коэффициентининг
пасайиши), холестерин кристаллари чукиб, тош хосил килади. 
Утни бактериологик текшириш ут йуллари микрофлорасини ва уларнинг 
антибактериал препаратларга сезгирлигини акиклаш учун керак. 

Download 2,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   150




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish