Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълими вазирлиги



Download 2,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/150
Sana25.02.2022
Hajmi2,83 Mb.
#271707
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   150
Bog'liq
53c4fc4b7834b

 
2. Атипик кечиши: 
- астматик варианти - уткир чап коринча етишмовчилиги типи буйича кечади - юрак 
астмаси ва упка шиши тегишли симптоматика билан; 
- абдоминал варианти: туш ости, унг ковургалар ости сохасида огрик, кунгил айниши, 
кусиш, корин дам булиши, корин девори таранг тортиши, баьзан меьда-ичак юли парези 
аломатлари ва корин бушлиги органлари уткир хирургик патологиясининг бошка 
симптомлари; 
- аритмик варианти - огрик синдроми юклиги, юрак ритмининг хар хил бузилишлари - 
титрок аритмия, экстрасистолия, турли даражадаги блокадалар борлиги; 
- церебрал формаси - мияда кон айланиши бузилиши клиникаси, бемор психикаси 
бузилиши, психозлар, хушдан кетиш, инсульт баьзан миокард инфаркти аритмик формаси 
билан бирга. 
Бундан ташкари, унинг атипик формаларига куйидаги холлар киради: 
- огрикнинг гайриоддий жойлашуви (кукрак кафасининг унг ярмида, оркада, умуртка
погонасида, кулда); 
- стенокардия хуружлари кучайиши, хуружлар тезлиги, кучининг ошши, инфаркт олди 
холати; 
- кам симптомлар билан кечиши (умумий характердаги шикоятлар - ланжлик, кайфият 
ёмонлашуви, кукракда аник булмаган огриклар, узини енгил хис килмаслик). 
Миокард инфаркти асоратлари: 
1. Юрак тампонадаси ва ёрилиши 
2. Уткир чап коринча етишмовчилиги – юрак астмаси 
3. Кардиогенный шок 
4. Юрак ритм ива утказувчанлигининг бузилиши 
D:\Infarkt_miokarda_chirurgicheskoe_lechenie.jpg


82
5. Коринчалараро тусик ёрилиши 
6. Чап коринча аневризмаси
7. Тромбоэмболия 
8. Дресслер синдроми 
9. Сурункали юрак етишмовчилиги 
10. Инфарктдан кейинги кардиосклероз. 
Миокард инфаркти карияларда ва ёши катталарда жисмоний (аввалом бор югуришда) 
зурикишда, эмотционал стрессларда, артериал босим кутарилиши натижасида юзага келади. 
У туш ортидаги классик огрик ёки босилиш сезгиси, туш сохасида огирлик хисси билан 
номоён булади. Ёш билан боглик атипик миокард инфаркти частотаси усади.
Карилик ёшидаги миокард инфаки бугилиш сезгиси, тутканоклар, коринда огрик, 
хушдан кетиш, жисмоний активликнинг пасайиши каби белгилар билан кечади. Бемор 
тушак режимига риоя килмаганда кузатилади. Кариларда миокард инфаркти белгилари ЕКГ 
да хамма вакт хам билинмайди. Куп холларда биохимик текширувларда конда ферментлар 
активлиги хисобига тугри ташхис куйилади.
Бундай инфактлар худди урта ёшдагилар каби даволанади. Бирок бундай беморлар ута 
актив терапияни, яъни кон ивиш системасига тасир килувчи препаратлар ёмон тасир килади. 
Бундай кари кишилар учун махсус интенсив палатада даволанадилар, шу учун бундай 
беморларга тинчлантирувчи перпаратлар кушиб берилади. Окибати бундай беморларда 
касалликнинг асорати ва юрак етишмовчилигиюзага келади. Реабилитацияда доимий режим 
ва даволовчи жисмоний тарбия, шунингдек нафас машиклари мухим ахамиятга эга. 
Субъектив караганда бундай беморлар узига ва атрофдагиларга ортикча юк булади. Бизнинг 
куп йиллик тажриба шуни курсатдики, миокард инфактини утказган купчилик кари 
кишиларда жисмоний реабилитация уларнинг факат жисмоний активлигини саклаб колган 
холос. Нафакат тиббиёт ходимлари балки якин кариндишларнинг хам роли катта. Купчилик 
миокард инфактини утказган кари кишилар астеновегитатив бузилишлар ва эмоционал 
нотургунлик холатида булишади. Купчилиги "менга ургатманглар, тинч куйинглар" 
дейдиганлар типида булишади. Бу купрок бош мияни яхши озикланмаганлиги билан боглик. 
Шуни тушунган холда кариндошлари миокард инфактини утказган карри кишиларни 
эмоционал тасирлантирмаслик керак. Факат терапия ва тинчлик–ребилитация, бундай огир 
касалликни даволашда мухим рол уйнайди ва факат ребилитациядан сунг миокард 
инфарктини утказган карри кишилар узларини оила аьзолари ва жамият орасида керакли 
инсон сифатида хис килишади. 

Download 2,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   150




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish