Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet258/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   254   255   256   257   258   259   260   261   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

2. Парен герал йўл 
(қон ва б ош қа б и о л о ги к сую кд и клар ор - 
қали). О И В и н ф ек ц и яси н и н г гиёҳванд м оддаларни игна орқа- 
л и қабул қилувчилар орасида тарқал и ш и бугунги кунда О И В ­
н и н г асоси й ю қиш йўлларидан бири бўлиб ҳисобланади. Бу 
гуруҳда и н ф ек ц и я ю қиш хавф и н и н г ю қорилиги қон б илан за- 
рарланган игна ва ш приилардан умумий ф ой дал ан и ш га б е в о ­
сита боғлиқ. И н ф екц и я ю қиш хавф и гиёҳванд м оддаларни игна 
орқал и у зо қ вакд давом ида кабул ки лган лар ва О И В кенг тар- 
Калган ж ойларда яш ай д и ган л ар орасида ан ча ю қори. О И В б и - 
л а н зар ар л ан ган к о н н и ку й и ш 90-100% ҳолларда м н ф е к ц и я
ю қиш ига сабаб бўлиш и м ум кин. Н аф акат кон , балки эри тро- 
цитар, тром б оцитар ва л ей к о ц и тар м ассалар, янги му злати л -


Ҳаёт давомида органилмдаги ирттиршган иммунитет танқислиги синдром
279
ган қон плазм аси \а м и н ф ек ц и я м анбаи бўлиш и м ум кин. О Й В
ю қиш хавфи, айниқса қ о н н и н г
ва 
ивиш ом илларини қуй-
ганда анча юқори. Булар гемофилия билан огриган беморларга 
урин босувчи даволаш тарзида қўлланилади. Бу мазкур препа- 
ратнинг кўп миқдордаги донор қони намуналаридан тайёрлани- 
ш и билан боғлиқ. Терм ик иш ловдан ўгказилганлиги боис имму- 
ноглобулинлар орқали инф екция ю қиш хавфи бир мунча кам.
С тер и л л ан м аган ш п р и ц , и гн а ва ти б б и й бую м л арн и куп 
марта и ш л ати л и ш и О И В и н ф ек ц и яси та р қ а л и ш и н и н г асосий 
сабабларидан бири бўлиб ҳисобланади. П арентерал йўл орқа- 
ли ти б б и й ва к л и н и к лаборатори я ходим лари и н ф ек ц и я ю қги- 
риш и м ум кин. М уолаж а хоналари ёки л аборатори яларн и тоза- 
л о вч и ходим лар ҳам О И В ю ққан м атериал б илан контактда 
бўлиш и м ум кин. И ш вази ф аси н и ю аж ариш теш увчи ёки ке- 
сувчи бую м лар б илан б о ғл и қ бўлса, и н ф ек ц и я ю қиш хавф и 
ош ади. Ў ткир бую м лар б илан б о ғл и қ бўлса, и н ф ек ц и я ю қиш
хавф и ош ади. Ў ткир бую м лар б илан и ш л аш н и н г турли б о сқ- 
ичлари — иш ж араён ида бевосита ф о й д ал ан и ш , иш тугаган- 
д ан кей и н ч и қ и н д и л а р н и й ўқ қ и л и ш , зарарлан ган ё к и м ус­
та ҳкам бўлм аган к о н тей н ер л ар д ан ф о й д а л а н и ш д а ҳам юзага 
келиш и м ум кин. И чи те ш и к бўлган игна орқали О И В ю қиш
хавф и жуда ю қ ори ҳисобланади. Б ош қа и гналар, м асалан ж ар- 
р о \л и к игналари орқали и н ф ек ц и я ю қиш хавф и нисбатан паст. 
А й н и қса О И Т С б осқичидаги б ем о р н и н г қо н и ю қори вирусли 
нагрузкага эгалиги ва вирус ви руоен тли ги н и н г ю қорилиги ту ­
ф а йл и жуда ю қумли ҳисобланади.
Т и б б и ёт хо д и м л ар и н и н г и н ъ е к ц и я хавф си злй ги қоид ала- 
рига ри оя қи л м асл и кл ар и , яън и м уолаж а ва^гида ти б б и й р е ­
з и н а қ ў л қ о п л а р д а н ф о й д а л а н м а с л и к , и ш д а д е з и н ф е к ц и я
қоидаларига амал қи лм асли к, иш латилган ш п р и ц ва игналар- 
ни тўғри усулда хавф сиз йўқ қ и л м асл и к ва б ош қалар уларнинг 
ўхлари ҳамда п ац иентларига и н ф ек ц и я ю қиш ига сабаб були­
ши м умкин.
3. 

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   254   255   256   257   258   259   260   261   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish