Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

Ташхиси.
О гиз ш и л л и қ қ о б и қ қавати ва лаб қи зи л ҳош и я- 
си д аги қи зи л ю ги ри кн и н г ти п и к ш аклдаги тош м ал ари терида 
ҳам ю зага келганда, таш хис қўйиш қ и й и н ч и л и к туғдирм айди. 
Б и р о қ, қизил ю гири к уш бу соҳаларда ж ойлаш ганда ҳам ш и л ­
л и к қ о б и қ қават ва қизил ҳ о ш и ян и н г б ош қа касалликлари б и ­
л а н жуда ўхш аб кетиш и м ум кин. Л аб н и н г қобиқди ж ароҳатла- 
н и ш и д а қи зи л ю ги ри кн и таш хислаш жуда қ и й и н ч и л и к тугди­
ради. Л аб н и н г қизил ҳош и яси д аги қи зи л ю гири к қизил ясси 
тем и ратки га жуда ўхш аб кетади.
Л аб н и н г т и п и к ш аклдаги қизил ю гири ги, т и п и к ш аклдаги 
ўткирлаш ган гиперкератоз ва атроф и ян и қи зи л ясси тем и р ат­
к и н и н г экссудат-ги п ерерги к ш акли б илан қиёслаш учун асо ­
сан тем и ратки п ап улаларн и н г ўзаро қўш илиш и ва ун и н г ўчо- 
ғидаги ж ароҳатн и н г кўкари ш и а н и қ кузатилади. Қ и зи л ясси 
т е м и р а т к и д а п а п у л ал и т о ш м а л а р д о и м о с у р тм а л и ж ар о ҳ ат 
кўр и н и ш и н и ю зага келтиради. Қ и зи л ю ги ри кн и н г ти п и к ш а к ­
ли қ и зи л ясси те м и р а тк и д а н а тр о ф и я с и б и л ан ф ар қ л ан ад и . 
А троф ия ва эри тем ал ар б ош қача тавсиф даги ш охпаниш ларни 
тер и ва қи зи л лаб ҳош иясид а тарқал и ш и қи зи л ю ги ри кн и н г 
л е й к о п л ак и я д а н ф ар қ и н и англатади. Б ундан та ш қ а р и , қизил 
ясси тем и ратки ва л е й к о п л ак и я н и н г қ и зи л ю гири кдан ф арқи 
- ун и н г қорам ти р-кўк нурда товланиш идир. Қ и зи л ю гири книнг


170
Оғиз бўш лит ш иллиқ қават и ва ла б касалликлари
т и п и к ш ак л и н и а к т и н о л и т и к хей л и тд ан қи ёсл аш д а, хей ли т- 
даги ўткир қи зари ш ва н отекис и н ф и л т р а ц и я, Вуд л ам пасида 
нурланиш , а тр о ф и я бўлм асли гини инобатга олиш зарур.
Қ и зи л ю гири кни к л и н и к ўткир атроф и яда н қиёслаш д а, э к - 
сф ол и ати в хей ли тн и н г қуруқ ш акли б илан соли ш ти рам и з. Э к- 
сф о л и а ти в хейлитд а к л и н и к кў р и н и ш у н ч ал и к қ и за р и ш с и з, 
ж ароҳат соҳаси ю пқа тан гач ал ар б и л ан қ о п л а н га н , тагидаги 
тўқим ага мустаҳкам ёп иш ганли ги кузатилади. Ж ароҳат қизил 
ю гирикдан ф арқпи ўл ароқ лабда, кенг л ен та ш аклида ж ой ла- 
ш иб, лаб тери си гача давом этм айди. Ж араён ҳеч қачон терига 
ўтм айди. Э к сф о л и ати в хейлитда Вуд л ам п аси д а ж ароҳат нур 
қайтармайди. Л аб н и н г қизил ҳош иясида ж ойлаш ган қи зи л ю ги­
р и к н и н г эр о зи в -я р а л и ш акли ва қи зи л ясси тем и р атк и н и қи ё- 
с и й таш хи сл аш ж уда қ и й и н ч и л и к тугдиради. К ў п и н ч а б и р - 
икки к асал л и кн и а н и қ таш хислаб бўлмай қолганда, Вуд л ам - 
пасидан ф ойдаланилади. Қ изил ю гирикда ш о^паниш қорсим он- 
кўкиш , ясси тем ираткид а - о қ и ш -с ар ғи ш кўри н и ш д а бўлади. 
А й ри м ҳ ол л ард а, ги сто л о ги к т е к ш и р и ш ё к и тў ғр и д ан -тў ғр и
Р И Ф ёрдам ида IgG қолдиғи қизил лаб ҳош и яси д аги ш и л л и қ
қ о б и қ қаватда аникданади.
Қ и зи л ю ги р и к н и н г эр о зи в -я р а л и ш акли М ан ган о тти н и н г 
п е р е к а н к р е о з хей л и ти га ўхш аш и м ум ки н . Б унда ю гири кдан 
ф арқ ли ўлароқ, қи зи л ҳош ияда ял л и гл ан и ш ва гиперкератоз 
бўлм айди.
О ғиз ш и л л и қ қ о б и қ қ а в а т и н и н г қ и зи л ю ги ри ги н и қизил 
я с с и тем и ратки д ан қи ёси й таш хислаш да оғи з ш и л л и қ қавати- 
н и н г ю гири гида а т р о ф и я н и н г с е зи л ар си зл и ги га эъ ти б о р б е- 
рам из. Қ и ёси й ф аркдаш да ги п еркератоти к ўзгариш лар асосий 
белги сиф атида қаралади: қизил ясси тем и ратки д а — шох,ла- 
нувчи п ап у л ал ар н и н г суратга ўхш аб б и р -б и р и га қў ш и л и ш и , 
қи зи л ю гирикда — к и ч и к ўч оқчаларнинг б и р -б и р и б илан яқ и н
н о зи к ч и зи кд ар си н гари ш о \д а н и б қўш и ли ш и қайд қилинади. 
Қ и зи л ю ги р и к н и н г л е й к о п л ак и я д а н ф ар қ и ш уки, л е й к о п л а ­
кияда ял л и ғлан и ш кузатилм айди. Қ и зи л ю ги ри кн и н г эрози в- 
ярали ш акли қизил ясси тем и ратки ва л е й к о п л ак и я н и н г э р о ­
з и в -я р а л и ш а к л и с и н га р и п у ф ак ли к а с а л л и к л а р д а н қи ёси й
таш хи слан ад и .

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish