176
О т з б ўи и и т ш иллиқ қавати ва ла б касалликлари
зи я эса ё п и ш ган қоп л ам л и пуф акдан и б орат б ўлиб, ш пател
билан осон олинади. П уф акчани таш хисида
хулосавий таш хис
суртм ада акан то л и ти к ҳуж айра ва Н и к ольск и й си м п то м и н и н г
м усбат б ў л и ш и , п ем ф и го и д д а к у за ти л м а й д и га н , ш у н и н гд ек,
тўғридан-тўғри П И Ф н и н г натиж аси таш хи с учун муҳим ўрин
тутади.
К ўздаги пуф акча вулгар п уф акчадан ко н ью н к ти в а д а ч ан -
дик^чи ўзгариш лар бўлиш и б илан ф арқлан ад и . Вулгар п уф ак-
чада ҳам айрим б ем о р л ар н и н г ко н ью н кти васи д а то ш м ал ар ку-
зати л и ш и м ум кин, б и р о қ унда қеч қачон ч ан д и ^ ти ўзгари ш -
л ар қолдирм айди. Вулгар пуф акчадаги
терида тош м ал ар куза-
ти л и ш и қиёсий таш хисда муҳим аҳам иятга эга.
Ҳ озирги вақтда пуф акчани буллезли пем ф и гои д , Д ю ринг-
н и н г герп ети к ш аклли д ерм ати ти , кўз п уф ак часи дан қиёсий
ф аркдаш учун и м м уноф лю оресцент те к ш и р и ш л а р н и қўллаш ,
пуфакчада тўғридан-тўғри им м уноф лю ресценция (Р И Ф ), ти ш -
л и ҳуж айрада им м ун ко м п л ек с қ о л д и к д ар и н и , IgG с а ^ а а н и -
ш ини аникдаш муҳим аҳамияглидир. Б илвосита им м уноф лю о-
р е с ц ен ц и я д а , IgG ц и р к у л я ц и я с и д а эр и те м и я д а ги к о м п о н ен т
тўғри аникданади. Буллёз пем ф игоидда
иммун ком плекс базал
м ем бранада, Д ю ринг касаллигида бу соҳада IgA аникданади.
Вулгар пуф акчани кўп ш аклли экссудати в эри тем ад ан қи ё-
с и й ф арқп аш д а, эри тем а учун ўткир б о ш л ан и ш , вақти -вақти
бшчан ёки ф аслга қараб р ец и д и вл ан и ш ва 4-5 ҳаф та нисбатан
қисқа вақг кечиш и б и л ан , ш и л л и қ қ о б и қ қаватда ял л и ғлан и ш -
н и н г ўткир ўтиш и, п уф аклар пайдо б ўлиш и, суртм ада а к о н -
то л и т и к ҳуж айралар бўлм аслиги тавсиф лидир.
А йрим ҳолларда, оғи з бўш лиғи ш и л л и қ қ о б и қ қаватидаги
вулгар пуф акчадан ти б б и й дори воситалари келтириб ч и қ ар -
ган эритем аларни қиёсий ф аркдаш қийи н ч и ли к туғдиради. Т и б
б и й д ори воситалари келтириб ч и қар ган стом ати тлар э р и т е
м адан б о ш л ан и б , кей и н ч ал и к п уф аклар ш аклланади ёки тез-
да п у ф ак ш акл л ан и ш и ҳам м ум кин. Б ундай қолларда, терида-
ги тош м ал арн и юзага келиш и ҳисобига, тўғридан-тўғри Р И Ф ,
б л асттр ан сф о р м ац и я р е а к ц и яс и ва б а зо ф и л л а р н и н г д е гран у
л я ц и я реакц и яси таш хис қўйиш учун асос бўлади.
Ҳ ай з вақтидаги ги н ги в и т, буллёз э п и д ер м о л и з ва п уф ак-
л и -т о м и р л и си н д р о м д а пуф акчад ан ф а р к д и ў л ар о қ, ш и л л и қ
қ о б и қ қаватда доим пуф акларни кўриш им из м ум кин. У зоқ вақт
э р о зи я н и н г сақл ан и ш и ва п уф ак н и н г то ш и ш и , қ а тти қ
караш
билан қ о п л ан и ш и туғм а буллёз эп и д ерм ол и зд а асосан б ола-
л арда кузатилса, пемф игусда умуман бўлм айди. Бундай касал-
л и к л ар д а Н и к о л ь ск и й си м п том и м ан ф и й , а к а н то л и з нам оён
бўлм айди, буллёз эп и д ерм оли зд а терида то ш м ал ар н и н г ти п и к
бўлиш и кўринади.