72
4.3.
Тош таркибини ҳисобга олган ҳолда метаболизмни специфик
баҳолаш ва медикаментоз метафилактика
4.3.1. Кириш
Тош ҳосил бўлиш рецидиви хавфи юқори бўлган беморларда медикаментоз
даволаш ўтказилиши керак. Идеал ҳолда, препарат тош ҳосил бўлишига тўсқинлик
қилиши, ножўя таъсирларга эга бўлмаслиги ва қўллашда қулай бўлиши керак. Ушбу
жиҳатлар даволашга юқори даражадаги комплаентлилик учун жуда муҳим аҳамиятга эга.
13-жадвалда метафилактика учун энг кўп ишлатиладиган
дори воситаларининг асосий
хусусиятлари тавсифи берилган.
13-жадвал. Тош ҳосил бўлиши метафилактикаси учун қўлланилувчи дори
воситалари: тавсифи, ҳусусиятлари ва дозалари
Дори
воситаси
Кўрсатмалар
Доза
Спецификаси ва
ножўя таъсири
Тош тури
Ишқорий
цитратлар
Ишқорийлашти-
риш
Гипоцитратурия
Кальций оксалат
кристалланишини
ингибирлаш
5-12 г/сут (14-
36 ммоль/сут)
Болаларда:
0,1-0,15
г/кг/сут
Сийдикни ишқорлаш-
тириш учун кундалик
доза сийдикнинг рН
қийматига боғлиқ
Кальций
оксалатлари
Сийдик
кислота
Цистин
Аллопуринол Гиперурикозурия
Гиперурикемия
100-300
мг/сут
Болаларда:
1-3 мг/кг/сут
Изоляцияланган
гиперурикозурияда
100 мг
Буйрак етишмовчили-
гида дозани
коррекция қилиш
Кальций
оксалатлари
Сийдик
кислота
Аммоний
урат
2,8-дигидро-
ксиаденин
Кальций
Ичак
гипероксалурияси
1000 мг/сут
Овқатланишдан 30
дақиқа олдин қабул
қилинади
Кальций
оксалатлари
Каптоприл
Цистинурия
Сийдикдаги цис-
тин миқдорининг
фаол
камайиши
75-150 мг
Ифодаланган ножўя
таъсирлар туфайли
иккинчи қатор дори
воситаси
Цистин
Фебуксостат
Гиперурикозурия
Гиперурикемия
80-120 мг/сут
Подагранинг зўрайи-
шида, ҳомиладорлик-
да қўллаш мумкин
эмас.
Ксантин тошлари
ҳосил бўлиши.
Кальций
оксалатлари
Сийдик
кислота
L-метионин
Сийдикни
нордонлаштириш
600-1500
мг/сут
Гиперкальциурия,
суякларнинг
Инфекцион
тошлар
73
деминерализацияси,
тизимли ацидоз.
Узоқ муддат қўллаш
мумкин эмас
Аммоний
урат
Кальций
фосфатлар
Магний
Изоляцияланган
гипомагнезурия
Ичак
гипероксалурияси
200-400
мг/сут
Болаларда:
6 мг/кг/сут
Буйрак етишмовчили-
гида дозани
коррекция қилиш
Диарея, сурункали
ишқор йўқотилиши,
гипоцитратурия.
Кальций
оксалатлар
Натрий
бикарбонат
Ишқорийлашти-
риш
Гипоцитратурия
4,5 г/сут
Кальций
оксалатлар
Сийдик
кислота
Цистин
Пиридоксин
Бирламчи
гипероксалурия
Бошланғич
доза –
5 мг/кг/сут
Максимал –
20 мг/кг/сут
Полинейропатия
Кальций
оксалатлар
Тиазидлар
(гидрохлоро-
тиазид)
Гиперкальциурия 25-50 мг/сут
Болаларда:
0,5-1
мг/кг/сут
Қон босими тушиши,
қандли диабет,
гиперурикемия,
гипокалиемия ва
кейинчалик ҳужайра
ичи ацидози ва
гипоцитратурия
хавфи
Кальций
оксалатлар
Кальций
фосфатлар
Тиопронин
Цистинурия
Сийдикдаги цис-
тин миқдорининг
фаол камайиши
Бошланғич
доза – 250
мг/сут
Максимал –
2000 мг/сут
Тахифилаксия ва
протеинурия хавфи
Цистин
4.4.
Кальций оксалат тошлари
4.4.1. Ташхислаш
Креатинин, натрий, калий, хлорид, ионлаштирилган кальций (ёки умумий кальций
+ альбумин),
сийдик кислотаси, паратгормони (ПТГ) ва D витамини (кальций даражаси
юқори бўлган тақдирда) учун қон таҳлилини ўтказиш керак. Сийдикни таҳлил қилиш
сийдик миқдори, рН қиймати ва солиштирма оғирлиги, кальций, оксалат, сийдик
кислотаси, цитрат, натрий ва магний миқдорини аниқлашни ўз ичига олади.
74
4.4.2. Натижаларни талқин қилиш ва этиология
Кальций оксалат тошларида ташхислаш ва даволаш алгоритми иловаларда
келтирилган.
Кальций оксалат тошлари бўлган беморларда тез-тез
учрайдиган метаболик
бузилишларга 30-60% ҳолларда учрайдиган гиперкальциурия, гипероксалурия (26-67%),
гиперурикозурия (15-46%), гипомагнезурия (7-23%) ва гипоцитратурия киради (5-29%).
Ушбу кўрсаткичлар этник мансублигига қараб фарқ қилиши мумкин [256].
Қон зардобидаги ионлаштирилган кальцийнинг юқори миқдорида (ёки умумий
кальций ва альбумин) ГПТни тасдиқлаш ёки стисно қилиш учун интакт ПТГ
даражасини ўлчаш керак.
Сийдик рН қийматининг доимий паст даражаси (< 5.8) сийдик кислотаси ва
кальций оксалатнинг кристалланишига сабаб бўлади.
Бундан ташқари, ушбу ҳолатга сийдик кислотасининг юқори
даражадаги
экскрецияси ҳам олиб келиши мумкин (катталарда > 4 ммоль/сут, болаларда
> 12 мг/кг/сут).
Кун давомида сийдик доимий рН > 5.8 қиймати ПКА тўғрисида далолат беради,
агар СЙИ истисно қилинган бўлса. Аммоний хлорид юкламаси билан ўтказилган
тест ПКАни тасдиқлаш ва унинг турини аниқлаш имконини беради.
Гиперкальциурия нормокальцемия (идиопатик гиперкальциурия ёки гранулематоз
касалликлар) ёки гиперкальцемия (ГПТ,
гранулематоз касалликлар, ортиқча D
витамини ёки хавфли ўсмалар) билан боғлиқ бўлиши мумкин.
Гипоцитратурия (эркакларда <1,7 ммоль/сут ва аёлларда <1,9 ммоль/сут)
идиопатик ёки метаболик ацидозга ёки гипокальциемияга иккиламчи
гипоцитратурияга бўлинади.
Катталардаги оксалатнинг кунига 0,5 ммоль/сут дан юқори экскрецияси (болаларда
> 0,37 ммоль/1,73 м
2
/сут) гипероксалурия борлигини тасдиқлайди:
o
бирламчи гипероксалурия (оксалат экскрецияси, одатда, > 1 ммоль/сут),
унинг генетик жиҳатдан асосланган учта шаклларда мавжуд;
o
иккиламчи гипероксалурия (оксалатнинг чиқарилиши > 0,5 ммоль/сут,
кўпинча < 1 ммоль/сут), у оксалатнинг ичакда юқори даражада сўрилишида
ёки оксалатнинг овқат билан ортиқча миқдорда тушишида ривожланади;
o
«енгил» даражадаги гипероксалурия (оксалатнинг чиқарилиши 0,45-
0,85 ммоль/сут), у кўпинча келиб чиқиши номаълум бўлган кальций оксалат
тошлари бўлган беморларда аниқланади.
Гипомагнезурия магнийнинг (< 3,0 ммоль/сут) овқат билан бирга кам миқдорда
кириши ёки ичакда етарли даражада сўрилмаслиги (сурункали диарея) билан
боғлиқ бўлиши мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: