’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta ‘lim vazirligi qarshi davlat universiteti



Download 2,34 Mb.
Pdf ko'rish
bet168/282
Sana31.12.2021
Hajmi2,34 Mb.
#257152
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   282
Bog'liq
mikrobiologiya va virusologiya fanidan oquv metodik majmua

                          12. 
Амалий машғулот 
Mavzu:
    
Tugunak baktеriyаlarni to’plash  va aniqlash. 
 
Umumiy ma
’lumot: 
 
Qadimdan  dukkakdosh  ekinlarga  maxalliy  yoki  mineral  o
’g’it  berilmasa 
xam  ularning  normal  o
’sib,  hosilga  kirishini  bilganlar.  Buning  sababini  esa  
birinchi marta fransuz olimi Jang
’batist Bussengo 1838 yildan boshlab tekshirgan 
va  dukkakdosh  o
’simliklar  molekulyar  azotni  o’zlashtira  oladi  degan  xulosaga 
kelgan.  Oradan  20  yil  o
’tgach  Bussengo  dukakdosh  va  don  ekinlari  ustidagi 
tajribalarini  yangidan  boshlaydi  va  bu  tajriba  usullarini  tobora  takomillashtira 
boradi.  U  tajriba  uchun  ishlatiladigan  tuproq  tarkibidagi  azotli  birikmalarni 
yo
’qotish uchun ular batamom yonib bo’lguncha tuproqni qizdiradi (sterillaydi). 
Shu  tarzda  tayyorlangan  tuproqni  idishlarga  solib, ularning  yarmiga  don  ekinlari 
urug
’ini ekadi. Lekin ekilgan no’xat va don ekinlari urug’i ko’karib chiqsa ham 
keyinchalik  o
’smay  qolaverganligini  aniqlaydi.  Bussengo  bu  tajriba  natijalariga 
asoslanib,  o
’zining  dastlabki,  ya’ni,  dukakdosh  o’simliklar  havodagi  erkin  azot 
bilan oziqlanib, bemalol o
’sadi va rivojlanaveradi, degan fikridan voz kechgan. 
 
1888 yilda nemis olimlari gelrigel bilan vilfrat xam dukakdosh o
’simliklar 
ustida  tajriba  olib  boradilar.  Ular  bu  tajribalarda  dukakdosh  o
’simliklar urug’ini 
qizdirilgan  hamda  qizdirilmagan  tuproq  solingan  idishlarda  ekib  o
’stiradilar  va 
shu tajriba natijalariga asosan quyidagi xulosaga keladilar: 
 
1)  qizdirilmagan  tuproq  solingan  idishga  ekilgan  urug
’dan  ko’kargan 
dukakdosh  o
’simliklarning  ildizida  tugunaklar  hosil  bo’ladi,  qizdirilgan  tuproq 
solingan  idishga  ekilgan  dukakdosh  o
’simliklarda  esa  bunday  hodisa  yuz 
bermaydi; 
 
2)  ildiz  sistemasida  tugunaklar  hosil  qilgan  dukakdosh  o
’simliklargina 
molekulyar azotni o
’zlashtira oladi. 
 
Dukakdosh  o
’simliklar  molekulyar  azot  o’zlashtirish  sabablarini  rus  olimi 
M.S. Voronin 1865 yilda birinchi bo
’lib aniqlagan, ya’ni u dukakdosh o’simliklar 
ildizidagi  tugunaklar  ichida  tayoqchasimon  va  shoxlangan  bakteriyalar  borligini 
aniqlagan.  Beyerink  esa  1888  yilda  bu  tadqiqotni  davom  ettirib,  tugunaklar 
ichidagi  bakteriyalarni  toza  holda  ajratibolgan  va  ularga  bakterium  rizobitum 
raditsikola  (B.rhizobium  radiocicola)  degan  nom  bergan.  Shunga  asosan  ular 
tugunak  bakteriyalar  deb  atalgan.  Bu  bakteriyalarning  yo
’g’onligi  1  mkm, 
uzunligi 4-5 mkm ga teng. Ba
’zilari shoxlanib turadi. Mayda tayoqcha shaklidagi 


formalari  ham  uchraydi,  ularning  uzunligi  0.9  mkm  keladi.  Vinogradskiy 
ma
’lumotlariga ko’ra, bu bakteriyalar 24 soatda 2.5sm masofaga siljir ekan. 
 
Harakatchan  bakteriyalar  davrining  birinchi  bosqichida  oddiy  bo
’linish 
yo
’li bilan ko’payadi. Ikkinchi bosqichida esa xivchinlarini yo’qotib, harakatdan 
to
’xtaydi  va  hajmi  kattalashadi.  Bakteriyaning  hujayrasi  ichida  vakola  xosil 
bo
’ladi,  hujayraning  o’zi  esa  belbog’li  bo’lib  ko’rinadi.  Belbog’li  hujayra  kokk 
shaklidagi  harakatchan  bir  nechta  hujayralarga  bo
’linadi.  Ana  shu  vaqtdan 
rivojlanish  davrining 
birinchi  bosqichi 
yangidan  boshlanadi. 
Qarigan 
bakteriyalarning ba
’zi birlari shoxlangan shaklda bo’ladi va bakterioid deb ataladi. 
Ular ham belbog
’li bo’lib ko’rinadi.  
 
Tugunak  bakteriyalar  tugunak  ichidagina  yashamasdan,  tuproqda  ham  bir 
necha  yilgacha  nobud  bo
’lmay  saqlanadi.  Bu  bakteriyalar  raditsikola  degan 
umumiy  nom  bilan  atalsa  ham,  har  qaysi  dukakdosh  o
’simlikning  o’ziga  xos 
xususiyatlariga ko
’ra: no’xat, vika, china va burchoq; lyupin va seradella; beda va 
qashqarbeda; loviya, soya; nut; sebarga va boshqa dukakdosh o
’simliklar ildizida 
rivojlanadigan gruppalarga bo
’linadi. 
 
Dukakdosh  o
’simliklar  tugunak  bakteriyalarni  azotsiz  organik  moddalar 
bilan  ta
’minlab  turadi.  Bakteriyalar  esa  dukakdosh  o’simliklarga  azotli 
birikmalarni yetkazib beradi, ya
’ni ular simbioz hayot kechiradi. 
 
Tuproqda  erkin  holda  yashaydigan  tugunak  bakteriyalar  o
’simlikning ildiz 
to
’qimalariga kirishdan oldin ildiz tukchalari yoniga to’planib ko’payish bilan bir 
qatorda, ularning po
’stini yumshatadi. Hujayra ichiga kirgan bakteriyalar o’zidan 
shilimshiq ajratadi, u ipsimon bo
’lib cho’ziladi. Bu infektsion ip deb ataladi. Ildiz 
tukchalarining  hujayralari  bakteriyalar  tomonidan  yumshatilagndan  so
’ng  tezda 
bo
’linadi  va  cho’zilib  tugunakka  aylanadi.  Tugunak  hosil  bo’lgandan  keyin 
hujayralarning protoplazmasi tugunak bakteriyalar bilan to
’ladi.  
O
’simliklar 
hujayrasi bo
’linganda tugunak bakteriyalar ham deyarli baravar taqsimlanadi. 
 
Dukakdosh  ekinlarni  o
’ziga  xos  aktiv  tugunak  bakteriyalar  bilan  boyitish 
maqsadida  ular  sun
’iy  yo’l  bilan  tayyorlangan  bakterial  o’g’itlar  bilan 
aralashtiriladi.  Bu  o
’g’itlar  nitrogen  deb  ataladi.  Nitrogenni  suvda  eritib, 
ekiladigan dukakdosh o
’simliklar urug’i shu eritmada namlanadi.   Nitrogen 
bilan  namlangan  urug
’larni  shu  kunning  o’zidayoq  ekish  zarur,  aks  holda 
bakteriyalarning  aktivligi  pasayib  ketadi.  Urug
’i  nitrogen  bilan  namlab  ekilgan 
dukakdosh o
’simliklarning hosili 14-50% ortadi. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


 
 
 
 
 
 

Download 2,34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   164   165   166   167   168   169   170   171   ...   282




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish