Zbekiston respublikasi oliy va o ‗ rta maxsus ta`lim vazirligi


SHE`RIYATDA AKS ETGAN KO`NGIL



Download 4,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet266/292
Sana03.01.2022
Hajmi4,25 Mb.
#313213
1   ...   262   263   264   265   266   267   268   269   ...   292
Bog'liq
Erkin Vohidovning so`z qo`llash mahorati-To`plam

SHE`RIYATDA AKS ETGAN KO`NGIL 

(Erkin Vohidov adabiy portretiga chizgilar) 

Muyiba OTAMURATOVA,  

magistrant (UrDU)  

 

 



O`zbek  adabiyotining  yetuk  vakili  Erkin  Vohidov  she`riyati  o‗ziga  xos 

jozibasi,  badiiyati  va  mazmundorligi  bilan  ajralib  turadi.  Shoirning  ilk  she`rlari  u 

hali  maktabda  o‗qib  yurgan  kezlaridayoq  chop  etila  boshlaydi.  Birinchi  she`rlar 

to‗plami  esa  1961-yilda  ―Tong  nafasi‖  nomi  bilan  nashr  etiladi.  Shundan  so‗ng 

ijodkorning  ―Yurak  va  aql‖,  ―Mening  yulduzim‖,  ―Yoshlik  devoni‖,  ―Hozirgi 

yoshlar‖,  ―Muhabbat‖,  ―Tirik  sayyoralar‖,  ―Bedorlik‖,  ―Yaxshidir  achchiq 

haqiqat‖,  ―Sharqiy  qirg`oq‖,  ―Kelajakka  maktub‖,  ―Orzuli  dunyo‖,  ―Tabassum‖, 

―Yangi she`rlar‖ kabi bir qancha kitoblari, shuningdek, shoirning uzoq yillik ijodiy 

faoliyati samarasi bo‗lmish ―Saylanma‖si chop etildi. Bu ―Saylanma‖ to‗rt jilddan 

iborat  bo‗lib,  ular:  ―Ishq  savdosi‖,  ―She`r  dunyosi‖,,  ―Umr  daryosi‖,  ―Ko‗ngil 




506 

 

nidosi‖  deb  nomlangan.  Ushbu  to‗plamlarga  kiritilgan  she`rlarning  har  birida 



shoirning shaxsiyati, ruhiyati o‗z ifodasini topgan.  

 

Erkin  Vohidov  o‗z  ijodiy  faoliyati  davomida  nafaqat  go‗zal  she`rlar 



dostonlar  va  sahna  asarlari  yaratdi,  balki  badiiy  tarjima  bilan  ham  shug`ullandi. 

Jahon  adabiyotining  bir  qator  yetuk  badiiyat  namunalarini  o‗zbek  tiliga  mahorat 

bilan tarjima qildi. Mumtoz adabiyotimiz darg`alari izidan borib betakror g`azallar 

yaratdi.  Erkin  Vohidov  she`riyati  xuddi  ijodkorning  o‗zi  kabi  ko‗p  qirralidir.  Bu 

she`riyat falsafiylikka, donishmandlikka va latofatga boy. Muallifning so‗z tanlash 

va  uni  munosib  qo‗llash  mahorati  u  yaratgan  she`rlarga  sehr  baxsh  etadi,  satrlar 

jonlanadi, uni o‗qiyotgan qalblar uyg`onadi, junbushga keladi. Bu esa ijodkorning 

ilohiy  iste`dod  egasi  ekanligidan  dalolat  beradi.  Zero,  shoir  qalbining  u  yozgan 

bitiklarda aks etmog`i uchun faqat mehnatning o‗zi kifoya qilmasligi ayon haqiqat.  

Erkin Vohidov har bir satrda yangicha ma`noni ifodalashga intiladi. Shu bois 

ijodkorning bizga qisqagina tuyulgan she‘larida ham katta mazmun yashirin. Buni 

shoirning bir qancha she`rlari misolida kuzatishimiz mumkin: 

Kecha kerak bo‗lding, 

Bolalik chog`im! 

Senga qo‗l uzatdim, 

Yo‗q, 


Yetolmadim. 

Oshkora g`irromlik qildi 

O`rtog`im, –  

Men: bor o‗ynamayman, 

Deb ketolmadim… [1, 36].  

Bolalik,  ya`ni  ma‘sumiyat  davrini  tark  etishning  eng  qiyin  tomoni  bu  shoir 

ta`kidlagani kabi do‗stlarning g`irromligini ko‗rib tursang ham bu aloqalarni uzish, 

bariga  qo‗l  siltab  ketish  endi  oldingidek  oson  emas.  Ba‘zan  ulg`ayish  bu  – 

go‗daklik  imtiyozlaridan  mahrum  bo‗lish  bilan  barobar.  Chunki  kattalarning 

xatolari  kechirilmaydi.  Yuqoridagi  she`rda  aks  etgan  holat  barchamizga  tanish, 

ammo  bu  voqelikni  mohirlik  bilan  nazmga  tera  olish  har  kimning  ham  qo‗lidan 

kelavermaydi.  Erkin  Vohidov  ijodida  bunday  saralangan  satrlar  bisyor.  Shoir  o‗z 

ichki  olamini  she`rlarga  jo  qiladi.  Hayotiy  voqelikni  badiiy  so‗z  orqali  ijod 

namunlariga singdiradi. Shoirning o‗zi buni shunday misralar bilan ifodalaydi: 

El ustozim, men esam tolib, 

So‗z durlarin termoqdir ishim. 

Odamlarning o‗zidan olib 

Odamlarga bermoqdir ishim. [2, 49]. 

Ijodkor  chin  ma`noda  so‗z  durlarini  terguvchi  zotdir.  Shoir  o‗z  bitiklariga 

eng sara so‗zlarni marjon kabi tizadi. Bu so‗zlarda ohangdorlik bilan birga kuchli 

mazmun ham uyg`unlashganligi misralar jozibasini yanada oshiradi. Shoir ilhomni, 

andozani  insonlardan,  hayotdan  oladi  va  uni  satrlarda  jonlantirib  o‗z  egalariga 

qayta taqdim etadi. Erkin Vohidov o‗z asarlari bilan insonlarni poklikka, sadoqatga 

ezgu a‘mollarga amal qilgan holda yashashga da‘vat etadi. U har bir kishi hayoti 

davomida o‗z oldiga qo‗ygan maqsadlaridan og`ishmasligi, hamisha kimgadir naf 



507 

 

keltirib yashashi joizligini ta`kidlaydi. Insonlarni quyosh kabi o‗z nuri va harorati 



bilan ko‗zlarni va qalblarni yoritib turishga, barchaga birdek marhamatli bo‗lishga 

toki hayot ekan yonib yashashga chorlaydi. 

Faqat, jonim, o‗zingni zinhor 

Yulduzlarga etmagil qiyos. 

Yonib yasha to tanda jon bor, 

Quyosh bo‗lgin, azizim, quyosh! [3, 25]. 

Erkin  Vohidov  she`riyati  haqida  ko‗plab  ilmiy  tadqiqotlar  yaratilgan.  Shoir 

adabiy portretini yaratishda o‗z asarlari bilan birga, u haqidagi zamondoshlarining 

xotiralari  va  shoir  ijodini  o‗rganish  bo‗yicha  yaratilgan  ilmiy  maqolalarga  ham 

tayanish  o‗rinli  bo‗ladi.  Adabiyotshunos  N.  Rahimjonov  o‗zining  ―Badiiyat 

qirralari‖ nomli maqolasida shoir shaxsi va ijodi haqida qimmatli fikrlar bildiradi: 

―Erkin  Vohidovning  adabiyot  va  san`atga,  badiiy  asarga,  ijodkorga  bo‗lgan 

talablari  ana  shu  ijtimoiy  zaruratdan,  ruhoniy  ehtiyoj  taqozosidan  kelib  chiqadi. 

Erkin  Vohidovning  ishonch-  e`tiqodiga  ko‗ra  ijodkor  odam  hamisha  hayotning 

ma`nosini  izlashi,  o‗z  tirikligining  mazmunini  ezgulikka,  olijanoblikka  safarbar 

etmog`i,  adolatning  qaror  topishiga  xizmat  etmog`i  lozim‖  [4,  121].  Chindan-da, 

betakror  ijodkor  Erkin  Vohidovning  hayot  va  ijod  yo‗liga  nazar  tashlar  ekanmiz, 

uning  o‗z  umr  yo‗lida  yuqoridagi  ezgulik  mezonlariga  to‗la  amal  qilgan  holda 

yashaganligi va ijod qilganligiga guvoh bo‗lamiz. 

Erkin  Vohidov  yaratgan  har  bir  satridan  shoirning  insonlarga  bo‗lgan 

samimiy  mehri  ufurib  turadi  va  o‗z  navbatida  ana  shu  mehr  bizning  qalbimizga 

ham  singib  ketadi.  Shoir  ijodini  talqin  qilgan  Yo‗ldosh  Solijonov  o‗zining 

―Ruhiyatni  yoritgan  she`riyat‖  nomli  maqolasida  Erkin  Vohidov  haqida  shunday 

yozadi:  ―Mehr-muhabbati  kuchli,  sadoqati  beqiyos  bo‗lganligi  tufayli  Erkin 

Vohidov  xalqimizning  chindan  ham  nihoyatda  suyukli  shoiri  bo‗lib  qoldi.  Shoir 

o‗zbek  she`riyatiga  yangicha  fikr,  yangi  shakllar,  yangi  obraz,  yangicha  ohang, 

yangicha  usul  va  vositalar  olib  kirdi  va  uning  tamoman  yangilanishiga  munosib 

hissa  qo‗shdi.  Shoir  she`rlari  ko‗ngillarga  orom,  ruhimizga  ko‗tarinkilik, 

vujudimizga  madad  bag`ishlaydi.  Demak,  shunday  shoirni  sevmaslik,  asarlarini 

chin dildan suyib mutolaa qilmaslik mumkin emas!‖ 

Darhaqiqat,  Erkin  Vohidov  she`riyatida  shoirning  ko‗ngil  kechinmalari, 

ruhiyati,  fikriy  teranligi  va  keng  dunyoqarashi  bo‗y  ko‗rsatadi.  Uning  yozganlari 

fikrimizni  charxlaydi  va  shuning  barobarida  ko‗nglimizga  taskin  beradi.  Ijodkor 

uchun  adabiyot  –  ko‗ngil  ishi,  she`r  yozmoq,  yaratmoq  ko‗ngil  xohishidir.  Buni 

yaxshi anglagan shoir o‗zining har bir satriga qalb sadosini muhrlaydi. Shu sabab 

Erkin Vohidov she`riyatida shoirning bedor ko‗ngli aks etadi.  

Foydalanilgan adabiyotlar: 

1.

 



Erkin Vohidov. Bedorlik. – T.: G`afur G`ulom nomidagi Adabiyot va san`at 

nashriyoti, 1985. 

2.

 

Erkin Vohidov. Muhabbat.– T.: G`afur G`ulom nomidagi Adabiyot va san`at 



nashriyoti, 1982. 

3.

 



Erkin Vohidov. Ishq savdosi. – T.: Sharq, 2000. 

4.

 



Rahimjonov N. Mustaqillik davri o‗zbek she`riyati. – T.: Fan, 2007. 


508 

 


Download 4,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   262   263   264   265   266   267   268   269   ...   292




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish