№
|
Мавзунинг номи
|
Мавзунинг қисқача мазмуни
|
Жами
|
Ўқитишни ташкилий шакли
|
Мустақил таълим
|
1.
|
Дастурга кириш.
|
ЭҲМ ларнинг мантиқий элементлари. ЭҲМ тугунлари: дешифратор, шифратор, турли типдаги тригерлар схемалари, счетчиклар ва сақлаш регистрлари.
|
2
|
Н
|
1
|
2.
|
Асосий мантиқий элементлар.
|
ЭҲМ тугунларининг роли. Асосий блок тизимларда ишлаш принципи. Параллелизм ва конвейеризм.
|
2
|
Н
|
1
|
3.
|
Асосий мантиқий элементлар билан ишлаш.
|
Техника хавфсизлиги. Мантиқий элементлар билан ишлаш.
|
2
|
А МХ
|
1
|
4.
|
Моделлаш.
|
Рақамли тригерлар ва мантиқий функцияларни моделлаш. МАТLAB процессорини моделлаш,
|
2
|
А
МХ
|
1
|
5.
|
Алгебрик мантиқий амалларни ечиш.
|
Счетчиклар ва регистларни моделлаш.
|
2
|
А
МХ
|
1
|
6.
|
ЭҲМ архитектураси.
|
Компьютерларнинг умумий архитектураси.Типлари, турлари ва синфлари.
|
2
|
Н
|
1
|
7.
|
Қурилмалар тўплами архитектураси.
|
Маълумотларни қайта ишлаш, юқори даражали дастурлаш тиллари архитектураси. Платформалар.
|
2
|
Н
|
1
|
8.
|
Ҳисоблаш тизимларининг архитектураси.
|
Ҳисоблаш тизимларининг очиқ ва ёпиқ архитектураси.
|
2
|
Н
|
1
|
9.
|
Дастурий таъминот.
|
Аппарат платформалари, кросплатформанинг дастурий таъминоти.
|
2
|
Н
|
1
|
10.
|
Шифратор ва дешифраторлар.
|
Шифратор ва дешифраторларни моделлаш. Мультиплексорлар ва демультиплексорларни моделлаш.
|
2
|
А
МХ
|
1
|
11
|
Ҳисоблаш тизимларининг кўппроцессорли архитектураси.
|
Кўппроцессорли ва кўпядерли тизимларнинг ҳисоблаш усуллари.
|
2
|
Н
|
1
|
12
|
Кластер тизимлари.
|
Векторли-конвейерли суперкомпьютерлар.Симметрик мультипроцессорли тизимлар.(SMP)
|
2
|
Н
|
1
|
13
|
Микропроцессорлар.
|
Микропроцессорлар, сопроцессорлар, микропроцессорлар тизимлари.
|
2
|
Н
|
1
|
14
|
Компьютерлар классификацияси.
|
Компьютер тўпламлари наменклатураси.Компьютер классификацияси .
|
2
|
Н
|
1
|
15
|
Шахсий компьютерлар ва серверлар.
|
Шахсий компьютерлар ва серверларнинг қурилмалари асосий блоки ва функцияси.
|
2
|
Н
|
1
|
16
|
ЭҲМ лар классификацияси
|
Универсал ва махсус компьютерлар.Катта электрон ҳисоблаш машиналари.
|
2
|
Н
|
1
|
17
|
Классификация по назначению.(Тайёрлов йўналиши классификацияси)
|
Процессор ишини моделлаш.
|
2
|
А
МХ
|
1
|
18
|
Классификация по уровню специализации.(Мутахассислик даражаси классификацияси)
|
ЭҲМ типлари таҳлили.
|
2
|
А
МХ
|
1
|
19
|
Компьютерларнинг қўшимча классификацияси.
|
Компьютерларнинг қўшимча классификацияси архитектураси ва ишлаб чиқарилиши бўйича.
|
2
|
Н
|
1
|
20
|
Центральный процессор.(Асосий процессор).
|
Процессор турлари ва структураси.
|
2
|
Н
|
1
|
21
|
Ядро микпроцессор тизими.
|
Матрицали , ассоциатив ва конвейерли процессорлар
|
2
|
Н
|
1
|
22
|
ЭҲM ларнинг командалар системаси.
|
Дастурлар ва стек. Командалар цикли.
|
2
|
А
МХ
|
1
|
23
|
Процессорлар турлари.
|
СISC-процессорлари, MISC- процессорлари, VLIW- процессорлари, ARM- процессорлари.
|
2
|
Н
|
1
|
24
|
Тезкор хотира қурилмаси.
|
Тезкор хотира қурилмасиархитектураси ва типи.
|
2
|
Н
|
1
|
25
|
Маълумотларни қидириш ва ўрганиш.
|
Ташқи қурилмаларни дастурлаш.
|
2
|
А
МХ
|
1
|
26
|
Маълумотларни ташиш шиналари.
|
Шина турлари.Маълумотларни функционал алмаштириш узеллари.Кейш хотира.
|
2
|
Н
|
1
|
27
|
Ҳисоблаш тизимларида маълумотларни қайта ишлаш.
|
Кейш –хотиранинг ишлаш усуллари.
|
2
|
А
МХ
|
1
|
28
|
Маълумотларни сақлаш.
|
Маълумотларни магнит,оптик дискларда ва флеш хотирада сақлаш.
|
2
|
Н
|
1
|
29
|
ШК профилактик ишлар олиб бориш.
|
Шахсий компьютерларни йиғиш ва носозликларни бартараф этиш.
|
2
|
А
МХ
|
1
|
30
|
Энергия тежайдиган истеъмол маҳсулотлари учун стандартлар.
|
Халқаро стандартлар:Energy Star, TCO. Замонавий энергия сақлаш элементлари.
|
2
|
Н
|
1
|
|
Жами
|
|
60
|
|
30
|
Ўқув дастури Бухоро нефть ва газ саноати коллежи Илмий-педагогик Кенгашининг 2020 йил 28 сентябрдаги 1-сон мажлис баёни билан маъқулланган ва коллежнинг 2020 йил 29 сентябрдаги 122-сон буйруғи билан тасдиқланган.