Ўзбекистон рэспубликаси олий ва ўрта маҳсус таълим вазирлиги наманган муҳандислик-педагогика институти


+уруқ-иссиқ иқлимнинг бетон сифатига салбий таъсири



Download 1,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/25
Sana21.02.2022
Hajmi1,61 Mb.
#29130
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   25
Bog'liq
ozbekistonda yahlit beton va temir-beton qurilmalari ishlab chiqarish istiq

 +уруқ-иссиқ иқлимнинг бетон сифатига салбий таъсири. 
15- жадвал 


69 
 
 
3.4.3. Янги ѐтқизилган бетонни парвариш қилиш усуллари . 

 

 
 
 

 

 

 

 

 
 

 

 

 
 

 
 

 

 
 

 
 
 

 

 
Юкори t
0
бетон коришмаси ни талаб 
этилган 
мустахкам 
лигининг 
таъминлаш учун цемент сарфини ва 
сув талабчанлиги ни ошириш. 
Бетон қор- 
ишмасини 
тайѐрлаш 
Б
ето
н 
ишл
ар
ин
и 
ба
ж
ар
иш 
шар
ои
тл
ар
ин
и 
м
ур
акк
абл
аш
иши
, у
ни
нг нар
хи
ни
ыс
иши
, м
ех
нат 
шар
ои
тл
ар
ин
и 
ки
йи
нл
аши
ши

Хар хил t
0
эга бетон кориш масидан 
кириб қол ган хавонинг микдорини 
режа лаштириш мураккаблиги. 
t 
Бетон 
коришмасининг 
тез 
куюклашиши натижасида ташиш ва 
ѐтқизиш ва шунингдек курилма юза 
сига ишлов бериш шаро итларини 
ўзгариши 
Бетон 
қо 
ришмасини 
ташиш, 
ѐт 
қизишдан 
олдин 
уш 
лаб туриш, 
ѐтқизиш.
s 
Бетонинг сувсизланиши натижа сида 
бир 
ойлик 
бетоннинг 
мустахкамлигини 50% камайиши ва 
бошка физик-механик хосса лари ни 
пасайиши ва унинг ишлаш муддати 
кискариши. 
Б
ето
н 
бу
юм
ва ку
ри
лм
ал
ар
ин
и 
қо
ти
ши

+отаѐтган 
бетонда 
дастлаб 
ки 
кичрайиш 
миқдорини 
кўплиги 
ѐриқлар пайдо бўлишига сабаб 
бўлади ва уни физик-механик хосса 
ларини пасайтириб, унинг ишлаш 
муддатини кискар тиради. 
v 
Бетонда 
нотекис 
t
0
майдони 
шакилланиши термик зўри кишга, 
ички интенсив масса олмашуви ва 
натижада ѐриқлар хосил бўлишига 
сабаб бўлади. 
Буюмларни омборхоналарда сақлаш 
ва буюртмачиларга юбориш. 


70 
+уруқ-иссиқ иқлимнинг салбий таъсирини камайтириш ѐки 
бартараф этиш учун янги ѐтқизилган бетонни парвариш (қаров) қилиш 
тавсия этилади.
+отаѐтган бетон парвариши қуйидаги асосий усулларда олиб 
борилиши мумкин: 
1. Янги ѐтқизилган бетон юзасини сувни яхши шимадиган
материал (қум, қипиқ, қоплиқ мато ва хоказо) билан беркитиш ва уни 
мунтазам хўллаб туриш. 
Бу усулда янги ѐтқизилган бетон қолипга қуйилиб, зичлангандан 
сўнг 25-30 минут ўтгандан сўнг юзаси сув шимувчи материал билан 
қопланади ва 7 кун давомида хар куни 3 маротаба намлаб турилади ва 
бетон лойиха мустахкмалигини 70% ни олганидан сўнг ѐки 28 суткадан 
сўнг қопловчи материал олиб ташланади. 
Бу усул кўп мехнатталаб қилиниши ва нисбатан қимматлиги 
билан ифодаланади.
2. Бетоннинг очиқ горизонтал юзаларини сув қатлами остида 
тутиб туриш (беркитиб турувчи сув хавзалари усули). 
Бу мақсадда ѐтқизилган бетондан 6-7 см кўтарилиб 
турадиган 
сув 
ўтказмайдиган 
бортчалари 
бўлган 
қолипдан 
фойдаланилади.
Бетон ѐтқизилганидан 30 дақиқа ўтгач қурилмаларнинг очиқ 
юзалари 2-5 см қалинликда сув билан тўлдирилади. Беркитиб турувчи 
сув хавзалари усули қўлланилганда хавзаларнинг ѐн сиртларини хосил 
қилувчи бўртчалар қолипнинг бортларига махкамланиб қўйилади ва 
қуйилган сувни оқиб кетмаслиги учун улар бириккан жойлари лой билан 
суваб қуйилади. 
+урилмаларнинг сиртини қоплаб турувчи сув хавзаларини 
ѐтқизиладиган бетон сиртидан 6-7 см баланд қилиб тайѐрланган 


71 
қолипнинг бўйлама ва кўндаланг бортлари ѐрдамида хам хосил қилиш 
мумкин . 
+оплаб турувчи сув хавзасидан сувнинг буғланиб кетишини 
камайтириш мақсадида зичлиги сувникидан камроқ бўлган, унда 
эримайдиган ва унинг сиртида юпқа химояловчи қатламни хосил 
қилувчи қўшилмалардан, масалан, ишлатилган мойдан фойдаланиш 
мумкин.
Сув хавзалари усули қўлланилганда бетонга қаров кўп 
даражада осонлашади, уни сув камчил бўлган жойларда хам осонгина 
амалга оширса бўлади, лекин мураккаб шаклга эга қурилмаларда қўллаб 
бўлмайди. 
Бетоннинг ѐпқичларини қоплаб турувчи хавзаларни хосил қилиш 
учун ишлатиладиган сувнинг харорати бетонникидек бўлиши зарур, акс 
холда харорат зўриқишлари юзага келиб бетон ѐрилиши мумкин . 
3. Янги ѐтқизилган бетон юзасига турли намловчи қурилмалар 
ѐрдамида майда томчилар тарзида узулуксиз сув пуркаб туриш . 
Бу усул фақат марказлашган сув таъминоти мавжуд жойларда 
қўлланиши мумкин.
4. Бетон устини полимер плѐнкалар билан беркитиш. 
Сувсиз дашт районларда бетонга қаров ытказишнинг яна бир йыли 
асосан оч рангдаги полимер
плѐнкаларидан фойдаланишдир. 
+урилмаларнинг юзаларини пардозланиб былган захотиѐқ плѐнка 
билан беркитиш зарурдир.
Бунда; 
-полимер плѐнкаларининг алохида бўлакларини пайвандлаб 
яхлитлаш ва юзани яхлит плѐнка билан беркитиш; 


72 
-плѐнкаларни четларини тахта, қум ѐки тупроқ билан бостириб 
қўйиш; 
-бетоннинг текисланган юзасига плѐнкани бир жойга йиғилиб 
қолмайдиган ва зич тутиб турадиган қилиб ѐпиш; 
-плѐнкани механик шикастланишидан сақлаш; 
-бетонга қаров тугаллангандан сўнг плѐнкани кечқурун олиб 
ташлаш тавсия этилади. 
Бетонни полимер плѐнкалар остида тутиб туриш муддатларини 
қурилиш лабораторияси конкрет иқлим шароитларини хисобга олиб 
танланади. 
Бу усулни гидротехника иншоотларида (каналлар, бассейнлар, 
тўғонлар ва хокозо) қўллаб бўлмайди. 
5. Бетон юзасини инвентар термоизоляция қопламалари (ИТВП) 
билан беркитиш.
Бу қопламалар орасида қоплик матоси бор икки қаватли 
полиэтилен плѐнкасидан иборат ѐғоч ѐки метал тўсиқлари бор. Уларни 
тўсиқлар ѐрдамида ѐйиб йиғиштириб олиш мумкин. 
Бу усулнинг қўллаш самарадорлиги унча юқори эмас, сермехнат.
6. Янги ѐтқизилган бетон юзасига парда хосил қилувчи 
таркибларни сепиш. 
Янги ютқизилган бетонни сувсизланишидан сақлаш , тез 
қотиши учун яхши нам шароитини яратиш учун,унинг юзасига парда 
хосил қилувчи таркиблар сепилади. Бу таркиблар қисқа вақт ичида бетон 
юзасида нам ўтказмайдиган парда (плѐнка) хосил қилади. Бошқа 
усулларга қараганда унинг афзаллиги бу таркибларни бетон юзасига 
ѐтқизилгандан сўнг 10-15 минут ичида сепиш мумкин.
Очиқ юза модули (юза сатхини унинг хажмига нисбати) катта 
бўлган қурилмаларни (автомобил йўллари ва аэродром қопламалари, 
канал кошинлари ва хоказо) бетонлашда, шунингдек сув етишмайдиган 


73 
жойларда бетон ишларини бажаришда уларнинг юзасини ана шундай 
материаллар билан қоплаш айниқса мақсадга мувофиқдир . 
Янги ѐтқизилган бетон сиртига қопланувчи парда хосил қиладиган 
материалларга нисбатан қуйидаги асосий талаблар қўйилади:
а) улар бетон юзасига яхши пуркалиши, юзада сув ўтказмайдиган 
яхлит парда хосил қилиши, бу парда бетонни сувсизланишидан 
химоялаши ва унинг сиртига ѐпишиши керак;
б) бетон ва арматурани занглатмаслиги;
в)захарли бўлмаслиги;
г)сақлаш ва ташиш вақтида стабил бўлиши зарур. 
Парда хосил қилувчи таркибларни янги ѐтқизилган бетон 
парвариши учун қўллаш катта самара беради, чунки бу усулни қўллаш 
технологияси оддий, бошқа усулларга қараганда нисбатан арзон, хом 
ашѐси етарли. Парда хосил қилувчи қопламалар остида бетон қотиши 
учун қулай намгарчилик шароити яратилади. 

Download 1,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish