Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта маҳсус таълим вазирлиги андижон машинасозлик институти



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/339
Sana24.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#191983
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   339
Bog'liq
2 5370732693841513713

Ихтилоф субъектлари - унда катнашувчилар бўлиб, улар шахслар, гурухлар, 
ташкилотлар бўлиши мумкин. 
Томонлардан ҳар бири нимага даъво килса, уша нарса ихтилоф объекти бўлади,
бунда катнашувчилардан бири нимадир кулга киритган бўлса, бу нарса бошқа томонни уз 
мақсадларига эришиш имкониятидан бутунлай ѐки қисман махрум этади. 


175 
Ихтилофли вазият -  етарли даражада ҳаракатчан беқарор холат бўлиб, ташкил 
этувчи элементлардан бири ўзгариши билан осонликча ўзгариши мумкин, бундай 
элементлар мухолифларнинг карашлари, объект - мухолиф муносабатлари киради. 
Субъектларнинг узаро ҳаракат килишида ҳар кимнинг хулк-атворига 
мухолифларнинг расмий баъзан норасмий макоми, улар эга бўлган хокимият даражаси 
таъсир кўрсатади. 
Ихтилофли вазият - бу ихтилофнинг пайдо бўлиш шартидир. Бундай вазиятнинг 
ихтилофга айланиши, кучайиши учун ташки таъсир, туртки ѐки бирор вокеа содир 
бўлиши лозим. Лекин бу холатда вазиятни ихтилофга айлантириш субъектларнинг 
ихтилофли вазиятга ва туртки бўладиган вокеага жавоб муносабати (реакцияси)га боғлиқ.
Субъектнинг реакцияси биринчи навбатда унинг хиссий барқарорлигига, ихтилоф 
объекти (мавзуи)нинг кадрлилик (зарурлик) даражасига ва субъектдан талаб килинадиган 
хатти ҳаракатларга боғлиқ. Айрим холларда индивиднинг вазиятни идрок этиши хакикий 
ахволдан йирок бўлиши мумкин, лекин инсоннинг вазиятга бўлган жавоби унинг идрок 
этишидан келиб чикиб хосил бўлади, бу холат ихтилофларни хал этишни жиддий равишда 
кийинлаш тиради. 
Ихтилофларнинг бошқариш жараѐни купгина омилларга боғлиқ бўлиб, уларнинг 
баъзилари бошқарувчи таъсирига яхши мос келмайди. Масалан, шахснинг карашлари, 
индивиднинг, гурухларнинг баҳоналари ва эҳтиѐжлари. 
Ихтилофларни хал килиш - Ихтилофни вужудга келтирган сабабларни тулик ѐки 
қисман барҳам топтириш, ѐки мухолиф томонлар мақсадларининг ўзгаришидир. 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   339




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish