Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги самарқанд давлат



Download 1,96 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/194
Sana23.02.2022
Hajmi1,96 Mb.
#147918
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   194
Bog'liq
Axborot xavfsizligi

§1.2. Шифрлаш ва шифрларни очиш 
Фараз қилайлик, жўнатувчи олувчига бирор хабар юбормоқчи. У бу 
маълумотни олувчидан бошқа бирор кишининг ўқиимаслигини ҳохлайди. Хабар 
очиқ матндан иборат бўлади. Бу очиқ матнни бегоналар ўқий олмайдиган ҳолга 
келтириб шакл алмаштиришга шифрлаш дейилади. Натижада шифрли-матн хабар 
ҳосил қилинади. Шифр-матнли хабарни тескари алмаштириб ўз ҳолига келтириш 
шифрларни очиш дейилади.
Очиқ матнли хабарларни ижозатсиз фойдаланувчиларлад ҳимоя қилиш 
йўллари ва усулларини ўрганувчи фан криптография деб аталади.
Криптография билан шуғулланувчи кишиларни криптографлар дейишади.
Криптотаҳлил бу– шифрланган матнли хабарни очиш (оригиналига мос 
келадиган матнни топиш) муаммолари билан шуғулланиш бўлиб бунлай соҳада 
фаолият кўрсатидиган кишиларни криптоаналитиклар деб аташадилар. 
Фаннинг 
криптография 
ва 
криптотаҳлилни 
бирлаштирувчи 
бўлими 
криптология бўлиб ҳисобланади.
Шифлаш ва шифрларни очишнинг математик содда моделини қуйидагича 
тушинтириш мумкин: 
Очиқ матнни Р ҳарфи (инглизча plaintext сўздан) билан белгилайлик. Очиқ 
матн матнли файл, битли тасвир, рақамлаштирилган мусиқа ва бошқалар бўлиши 
мумкин. Шифрли-матнни С ҳарфи билан (инглизча ciphertext сўздан) белгилансин. 
Шифрли-матн ҳажми айрим ҳолларда асл матн ҳажмидан катта ёки кичик бўлиши 
мумкин. Шифрли-матн тармоқ орқали керакли жойга узатилиши ёки компьютер 
хотирасида сақланиши керак. Очиқ матнни шифрлаш ва шифрли-матнни олиш 
математикада қуйидаги функция билан аниқланади:
Е(Р) = C 
Бу ерда Е шифрлаш алгоритми функцияси. 
Шифрли-матнни очишни қуйидагича кўрсатиш мумкин: 


77
Д(C) = М 
Шифрли-матнни очганда асл матн ҳосил бўлишини ҳисобга олиб қуйидаги 
ифодани кўрсатишимиз керак:

Download 1,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish