500гр Н2О да 134,4л SO3 (н.ш.) эритилишидан хосил бўлган эритманинг (ρ=1,4 гр/мл) қандай хажми (мл) 22,4 л SO3 ни эритиб 77,25% ли H2SO4 эритмасини олиш мумкин.
Ечиш:
1). SO3 + H2O=H2SO4
80 98
80 гр − 100%
98 гр − Х Х=122,5%
2) 22,4л SO3 − 80 гр
134,4л SO3 − Х Х=480 гр
3) 500 гр (Н2О) + 480гр(SO3)=980гр (эритма).
4) 80гр SO3 дан − 98гр H2SO4
480гр SO3 − Х Х=588 гр H2SO4
5) ω= 588 *100% 60%
980
6) 22,4 − 80гр
2,4 − х х=80гр
7) 60% 45,25гр
77,25%
122,5 17,25гр
8) 17,25гр SO3 га − 45,25гр
80 гр SO 3 − Х Х=209,86гр эритма
10) V= m 209,86 150 мл. жавоб: 150мл
p 1,4
500 мл 2н эритма тайёрлаш учун (ρ=1,72г/мл) бўлган 80% ли H2SO4 эритмасидан қанча хажм (мл) олиш керак?
Ечиш:
1). Сн= m *1000
V * M
m= Cн * V * M
1000
формуладан
49* 2*500 49г H2SO4
1000
2). C%= m*100 дан V= 100* m 49*100 35,6 мл. Демак жавоб 35,6мл.
p *V
C%* p
80*1,72
600 г 10% ли NaOH эритмасидан 40% ли NaOH эритмасини хосил қилиш учун неча грамм Na2O керак бўлади?
Ечиш:
1). 100 x
Na2O + H2O = 2NaOH x=129г яъни 129% ли шартли равишда 62 80
2). 10 89 3). 89г − 30г
40 600г − х х=202,25г Na2O
129 30
32,6% ли (ρҳ1,24г/мл) 664 мл H2SO4 эритмасининг концентрацисини 96% га етказиш учун бошланғич эритмага неча м3 н.ш.да SO3 юттириш керак?
Ечиш:
1). 100 x
SO3 + H2O = H2SO4 х=122,5г H2SO4 (122,5%) 80 98
2). 32,6 26,5
96
122,5 63,4г (SO3) 3). m=v ∙ρ=664 ∙ 1,24=823,36 г
4). 26,5г ─ 63,4 5). 80г ─ 22,4л
823,36г─ х х=1969,85г 1969,85─ х х=551,5л=0,5515
м3 SO3
41г Na3PO4 сувда эритилиб, хажми 750 мл га етказилди. Хосил бўлган эритмадаги Na+ ионларининг концентрацисини моль/л топинг.
Ечиш:
1). Na3PO4=164г/моль. 2). 164г ─ 1 моль
41г ─ х х=0,25 моль Na3PO4 750 мл
эритмада.
3). 750мл ─ 0,25 моль 4) 0,333моль х
1000мл ─ х х=0,33моль/л Na3PO4 → 3Na+ + PO43-
1моль 3моль
х=0,999≈1моль/л
H2SO4 кислотанинг 150 мл 2М ли ва 350 мл 4 М ли эритмалари аралаштирилди. Хосил бўлган эритманиг моляр концентрациясини топинг.
Ечиш:
усул: масалани ечиш учун қуйидаги формуладан фойдаланилади.
Cm3= Сm1 *V 1 Сm2 *V 2 150* 2 350* 4 3,4
жавоб: 3,4 М.
V 1 V 2 15 350
усул: масалани ечиш учун қуйидаги формуладан молни топиб олинади:
n=Cm∙V
1). n 1=0,15∙2=0,3; n 2=0,35∙4=1,4; 0,3 + 1,4=1,7
Умумий хажм топиб олинади: V3=V1 +V2=150+350=500
CM= n ∙1000 биноан СМ= 1,7
∙1000=3,4 жавоб: 3,4 М
V 500
Водород кўрсаткичи рН га оид масалалар.
Сув жуда кучсиз электролит бўлганлиги учун ионларга жуда кам парчаланади. Тоза сув электр токини жуда ёмон ўтказади. Лабораторида ишлатиладиган (дистилланган) сув ҳам етарли даражада тоза эмас. Унинг таркибида NH4OH, H2CO3 ва бошқа моддалар бор. Ф.Кольрауш сувни кўп марта тозалаш натижасида тоза сув олган. Бу сув ҳам оз бўлса-да электр ўтказувчанликка эга. Унинг электр ўтказувчанлигига сабаб диссоциланишидир:
Н2О↔Н++ ОН- ёки 2Н2О↔ ОН- + Н3О+
Сувни жуда кучсиз электролит деб қараб, унинг диссоциланиш доимийсини қуйидагича ёзиш мумкин:
К∂= [H ][OH ]
[H 2O]
Сувнинг электр ўтказувчанлигидан фойдаланиб, диссоциланиш доимийси хисоблаб топилган. 220С да ўтказилган текширишлар К∂=1,8∙10-16 эканлигини кўрсатди.
Юқоридаги тенгламани [H+]∙ [OH]=K∂[H2O] шаклида ёзайлик. Бу тенгламада сувнинг концентрациси [H2O] қийматини сувнинг диссоциланиш даражаси жуда кичик бўлгани учун ўзгармас қиймат деб қарасак бўлади: [H2O]=1000 г.л-1 ёки 1000:18=55,56 моль∙л-1.
К∂[H2O] кўпайтмасини Кw билан белгилаймиз. У ҳолда К∂∙[H2O]=Кw=[H+]∙ [OH] ёки Кw=1,8∙10-16∙55,56=10-14=[H+]∙[OH-] бўлади. Кw
сувнинг ион кўпайтмаси деб аталади. Кw айни температурада сувда сувдаги Н+ ва ОН- ионларининг концентраци кўпайтмаси ўзгармас қиймат эканлигини кўрсатади. КW нинг қиймати температура ўзгариши билан ўзгаради. Кw қийматидан 220С дан Н+ ва ОН- ионлар концентрациясини кўпайтмаси 10-14 га тенглигини кўрамиз.
Бундан [H+]=[OH-]= √10-14=10-7 моль∙л-1 дир. Демак, тоза нейтрал сувда Н+ ионлари концентрацияси 10-7 моль∙-1 га, ОН- ионлари концентрациси ҳам 10-7 моль∙л-1 га тенгдир. Кислотали муҳитда Н+ ионларининг концентрацияси
10-7 моль∙л-1 дан ортиқ. ОН- ионларники эса 10-7 моль∙л-1 дан кам бўлади. Ишқорий муҳитда, аксинча.
Сувдаги ҳар қандай эритмада ҳам [H+] ва [OH-] ларнинг кўпайтмаси 220С да 10-14 га тенг:
[H+]∙[OH-]=10-14 моль2∙л-2
Сувнинг диссоциланиши эндотермик жараён. Ҳарорат оширилганда унинг ионларга парчаланиши кучаяди, яъни Кw қиймати ортади; масалан, 00С да Кw=0,13∙10-14; 500С да Kw=5,66∙10-14; 1000C да Kw=74∙10-14 га тенгдир.
Қуйидаги жадвалда Н+ ва ОН- ионларининг ҳар хил мухитдаги ҳақиқий концентрация қийматлари кўрсатилган.
СН+ СОН-
|
10010-110-2
|
10-310-410-510-6
|
10-7
|
10-810-910-1010-1110-1210-1310-14
|
Муҳит
|
Нейт рал
|
Муҳит
|
Кучли
кислота
|
Кучсиз кислотали
|
Кучсиз
ишқорийли
|
Кучли
ишқорийли
|
Кислота-
лилиги
|
Ортиб боради←
|
Ишқорийлиги
|
Ортиб
боради→
|
масала. Тоза сувга ишқор қўшиб, эритмадаги ОН- ионлари концентрацисини 1∙10-6 г-ион/л га етказилди. Н+ ионлари концентрациясини топинг.
Ечиш:
СН+ ∙СОН- =10-14; бундан СН+= 10 14
СОН
1*10 14
= 1*10 6 =1∙10-8г-ион/л
масала. Кислотанинг сувдаги эритмасида водород ионларининг концентрацияси 2∙10-5 г-ион/л га тенг. Гидроксил ионларининг концентрациясини топинг.
Ечиш: сувнинг ион кўпайтмасидан ОН - ионининг концентрациясини топамиз:
С ОН- = 1*10 14 = 1*10 14 =5∙10 -10г-ион/л
СН 2 *10 5
масала. Эритманинг рН и 2,49 га тенг. Н+ ионларининг концентрациясини аниқланг.
Ечиш: масаланинг шартига кўра –lgC H+=2,49 ёки lgC H+=−−2,49. водород ионининг концентрацисини топиш учун шу логарифмга мос антилогарифмни топиш керак. Бунда манфий логарифмни шундай ўзгартириш керакки, характеристика (бутун сон) манфий, мантисса (касрли сон) мусбат бўлсин. Бунинг учун характеристикасига (-1) ни мантиссасига (+1) ни қўшиш керак.
С Н+=−2,49=(−2)+(−0,49)=(−2−1)+(1−0,49)=−3+0,51=3,51.
Энди жадвалдан шунга мувофиқ келадиган антилогарифмни топамиз.
СН+=3,24 ∙10-3 г-ион/л
масала. HCl нинг 0,0002 М эритмасининг рНини ҳисобланг.
Ечиш. СН+=0,0002=2∙10-4
pH=−lgCH+=−2∙10-4=−(lg2+lg10-4)=−0,3+4=3,7.
масала. Эритмада [Н+] концентрацияси 0,004 моль/л га тенг. Шу эритманинг рН ни аниқланг.
Ечиш:
1). 0,004 ни стандарт холга келтирамиз. 0,004=4∙10-3 моль/л. 2). рН=-lg[H+]=-lg[4∙10-3]=-lg4+3=0,6+3=2,4
lg=0,6 га тенг; pH=2,4
масала. Эритмада [H+]=0,0056 моль/л. рН=? Ечиш:
pH=-lg[H+]=-lg[5,6∙10-3]=-0,75+3=2,25 pH=2,25.
Кучли асосларни эритмаларда тўлиқ диссоциланган деб қабул қилсак, ОН- ионларининг концентрацияси асоснинг концентрациясига тенг бўлади:
С -=С
С += 10 14 = 10 14
ОН асос
Н СОН Сасос
Кучли асос эритмасида водород ионларининг концентрацияси жуда кам, шунинг учун ҳисоблашда активлик коэффициентини эътиборга олмаса ҳам бўлади. У вақтда:
рН=−(lg10 -14−lgC асос)=14+lgC асос
масала. NaOH нинг 0,005 М ли эритмасининг рН ни хисобланг. Ечиш:
1). 0,005 0,005
NaOH ↔ Na + + OH -
1моль 1моль х=0,005 моль/л ёки 5∙10 -3 моль 2). рОН=-lg[OH -]=-lg[5∙10 -3]=-lg5+3=-0,7+3=2,3
3). pH=14-pOH=14-2,3=11,7
масала. NaOH нинг 0,00001 моль/л концентрацили эритмасининг рН ни топинг.
Ечиш:
1). NaOH↔Na ++OH - 2). [OH -]=1∙10 -5 моль/л
1 1
3). рОН=-lg[OH -]=-lg[1∙10 -5]=-0+5=5
4). pH=14-pOH=14-5=9
масала. Ba(OH)2 нинг 5∙10-4 моль/л эритмаситнинг рН ни топинг. Ечиш:
1) 0,0005 х
Ba(OH)2 →Ba2++2OH-
1моль 2моль x=0,001моль/л
2). рОН=-lg[1∙10-3]=3 3). pH=14-pOH=14-3=11.
масала. Эритма учун рН=5,6 бўлса, [H+] топилсин. Ечиш: рН=-lg[H+] ёки lg[H+]=-pH=-5,6.
Бу соннинг бутун қисмини манфийлигича қолдириб, каср қисмини мусбатга айлантирамиз, бунинг учун бутун сонга −1 ва каср сонга +1 қўшамиз:
−5,6=−5+(−1)+(−0,6)+1=−6+0,4
Демак, −5,6 ўрнига −6+0,4 ни оламиз −6 га 10-6 ва 0,4 га 2,5 тўғри келади. Демак, [H+]=2,5∙10-6 моль∙л-1 га тенгдир.
[OH-]= 110 14 =0,4∙10-8=4∙10-9 моль∙л-1
2,5 10 6
масала. рН=5 бўлган эритмадаги ОН- ион концентрациясини моль/л хисобланг.
Ечиш:
1). рН=-lg[OH]=5=-lg[OH-]
2). -6-1=1 10∙10-6=1∙10-5 ёки 10-5
5+1=6
3). [OH-]= 110 14 =1∙10-9 моль/л
110 5
масала. Эритманинг рН=7,4 га тенг. Эритмадаги [H+] нинг концентрациясини топинг.
Ечиш:
1). рН=-lg[H+] 2). 7,4=-lg[H+]
3). 0,4-1=-0,6(4) 4). 7+1=8 (lg10-8) 5). [H+]=4∙10-8
Do'stlaringiz bilan baham: |