Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув



Download 2,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/90
Sana13.05.2022
Hajmi2,31 Mb.
#603027
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   90
Bog'liq
Китоб Сув

ИЖТИМОИЙ-ИҚТИСОДИЙ 
оқибатларга сабаб булмокда. 
Ички 
суе-боттщоцлщ экотизимлари 
Ҳудуд 
Пастликлар 
Сатҳи, м 
Ҳажми, км

Юзаси, км

Аччиқ 
272,3 
0,08 
15,61 
Кашкадарья 
Сичанкул 
247,5 
1,296 
69 
Девхона 
250 
0,200 
23 
Денгизкўл 
184 
3,5 
310 
Ҳадича 
226 
0,15 
26 
Тўдакўл 
223,5 
1,200 
210 
Бухоро 
Шуркул 
183,4 
0,21 
48 
Оёқгетма 
187 
7,6 
870 
Қорақир 
184,0 
0,277 
170 
Аёзқалъа 
100 
0,67 
60 
Қорақалпоғистон 
Қоратерен 
47 
0,63 
21 
Жиззах, Навоий 
Арнасой 
247 
42,8 
3491 


37 
Ўзбекистонда табиий ҳамда антропоген фаоли-ят натижасида пайдо бўлган чўл ва 
ноёб зах худудлар ноёб тарзда ўзаро бирлашган. 
Табиий нам экотизимлар. 
Майдони 700 минг гектарни ташкил этувчи Амударё 
дельтаси табиий, аммо кескин узгарган тизимлар сирасига киради (2.3-расм). 
Дельтага қуйиладиган сув оқимининг камайиши ва Орол қирғоғининг че-киниши 
унинг этагида сув ва ботқоқлик қушлар уя қурадиган ва куплаб сут эмизувчи
судралиб, ўрмалаб юрувчи ҳайвонлар яшайди-ган азалий жойларга зарар етказди. 
Катта дарёлар водийларида жойлашган ботқоқликларни ёйилмаси четлари ва 
рельеф пасайиши буйича кўллардан чегаралаш қийин. Негаки йилнинг намгарчилик 
даврида паст ерлар сув билан тўлади ва кичик кўлларга, қурук пайтларда эса айрим 
кўллар қуриб, ботқоқликка айланади. Тоғли туманларда ботқоқлар сони кам ва 
майдони ҳам унчалик катта эмас. 
Антропоген нам экотизимлау (ветландлар). 
Бу тизимлар асосан суғориладиган 
жойлардан коллектор-дренаж сувларининг оқизилиши натижасида пайдо булган 
сунъий сув ҳавзалари ёки дарёлар ўзанини бошқариш пайтида барпо булган сув 
омборларидан иборат. 
Мавжуд барча ветландлардан балиқ тутиш учун фойдаланилади. Ветландларнинг 
экологик муаммолари асосан сувнинг бир маромда кел-маслиги ва уни ҳимоя қилиш 
даражасининг па-стлиги билан боғлиқ. Шу боис ушбу экотизим-нинг яшаш муҳити, 
ҳайвонот ва хилма-хиллигини сақлаш имкониятлари чекланган. 
Гидротехник иншоотлар ва ирригация-дренаж тармоғи умумий ер фондининг 1,8 
фоизини ташкил қилади. Амударё, Сирдарё, Орол денгизи ва бошқа кўлларнинг 
суви юзаси майдони кирадиган захира ерлар умумий майдоннинг 17,1 фоизигача 
етади. Давлат балиқ хужалиги маълумотларига кўра, кўллар ва бошқа сув 
объ-ектлари мамлакат худудининг 6,761 минг квадрат километрини ёки 1,5 фоизини 
ташкил этади. Бундан ташқари Орол денгизи, ҳатто унинг сақланиб қолган қисми 
ҳам Ўзбекистоннинг 16,5 минг квадрат километри ёки 3,7 фоизини эгаллаб турибди. 
2.3-расм. 

Download 2,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish