Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув



Download 2,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/90
Sana13.05.2022
Hajmi2,31 Mb.
#603027
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   90
Bog'liq
Китоб Сув

Ўсимликлар дунёси 
Республика усимлик дунёсини 659 нав ва 115 оилага мансуб 4800 турдан ортиқ 
ўсимлик ташкил этади. Мамлакатнинг Жануби-шарқий қисмида ўсадиган 
ўсимликлар орасида Ўртаер денгизига хос кўплаб ўсимлик турлари учрайди. 
Шимолий-ғарбнинг 
катта 
чул 
кенгликларида 
атроф-муҳитнинг 
кескин 
шароитларига мослашган ксерофит ўсимликлар тарқалган. Чўл ҳудудлар 
ўсимликлар формациялари гуруҳларининг асосини псаммофитлар («қумни хуш 
курадиган»), галофитлар (шурланган ерлар 

симликлари) ва гипсофитлар (тошли ва 
гипсли даштлар ўсимликлари) ташкил этади. Айни пайтда ер юзасининг табиий 
ўсимликлар билан қопланиши 25-30 фоиз майдондан ошмайди [60]. 
Тўкай ўсимликлари таркиби 105 навдаги 35 оплата мансуб 285 хил ўсимликдан 
иборат. Антропоген фаолият ушбу ўсимликлар турларига жиддий зарар етказган. 
Мамлакатнинг тоғли ҳудудларидаги арчазорларда асосан уч хил нав - Juniperus 
Гидрографияси 
Мамлакатнинг тогли вилоятларида гидрографик тармок муайян катталикдаги 
дарёлар тизимини ташкил этувчи муттасил оқадиган кўплаб очиқ сув оқимларидан 
иборат. Тоғолди худудларда вактинчалик очик сув окимлари нихоятда зич 
гидрографик тармокни шакллантирган. Фарғона тоғ қияликларида умумий узунлиги 
2800 километрга тенг булган 6,5 мингтагача даре ирмокларини санаш мумкин. 
Бундай ерларда даре тармоклари зичлиги кўлами ўзгаради: 0,28 дан 0,95 км/км2 
гача. Сурхондарё хавзасида даре тармоғининг уртача зичлиги 0,52 км/км2 ни 
ташкил этади. 
Куллар 
Табиий куллар. 
Орол денгизи энг йирик табиий кўл ҳисобланади, акваториясининг 
ярми Ўзбекистонга қарашли. Ушбу йирик сув ҳавзасининг қуриши XX асрда 
экотизимнинг жиддий бузилиши ва глобал экологик фалокатга олиб келди 
(2.4-рамка). Маҳаллий дарёлар водийсида табиий қайир ва дельта куллари 
жойлашган. Тоғ кўллари турли табиий ўпирилишлар ёки музликлардан хосил 
бўлган ва улар 50 км3 сув захирасига эга. 
Сунъий куллар 
инсон фаолияти натижасида пайдо бўлган уларга Хоразм вохаси 
атрофида жойлашган кўллар занжири ва мамлакатнинг Шимоли-ғарбидаги ва 
Қизилқумдаги чиқинди сувларни қабул қилиб олиш учун фойдаланиладиган кўплаб 
кўллар киради (2.10-расм). 


36 
Амударёнинг ўрта ва қуйи оқимида умумий seravschanica Komar, J. Semiglobosa Rgi. 
ва J. Turkestanica Komar навлари учрайди.Улар ҳам нисбатан анча сийрак булиб
тобора камайиб бормокда. 
Маданий усимликлар алоҳида урин эгаллайди. Дала экинлари - пахта, дон, йунғичқа 
ва полиз экинлари, йўл четлари, ариқлар бўйлари, суғориладиган ерлар атрофи 
ҳамда ҳовлиларда экилган дарахтлар воҳага хос бетакрор манзарани акс эттиради. 
Дарёлар ҳавзалари ва оқимларнинг бошқа кисмларида хам тармок зичлигининг 
узгариши қайд этилади: Зарафшоннинг юқорисида бу зичлик 0,15-0,20 км/км2 дан 
ошмайди, этагида эса 2,3 км/км2 га етади; Қашқадарёда даре тармоғининг ўртача 
зичлиги 0,32 км/км2 га тенг, окимлар бўйича 0,43 дан 1,47 км/км2 гача ўзгаради. 
Таққослаш учун: МДҲнинг Европа худудидаги даре тармоғининг ўртача зичлиги 
0,37 км/км2, Украинада 0,27 км/км2 ни ташкил этади. 
майдони 739 квадрат километрга тенг 269 кул ва сувга тўла пасткам ерлар 
бирлаштирилган (2.1-жадвал). Кўлларнинг бир қисмини ҳеч қаёққа оқмайдиган ва 
Амударё ҳамда бошқа куллар билан қўшилганда мавсумий бошкариш имкони пайдо 
бўладиган бошқа куллар (Сичанкўл, Денгизкўл, Шуркул, Аёзкул ва Каратерен) 
ташкил этади. 
Сирдарёнинг ўрта окимида жойлашган Арна-сой Узбекистон кулларининг энг 
йирик тизими ҳисобланади. У Айдаркўл, Тузкон ва Юқориарнасой кўлларини 
бирлаштирган. Тизим сув юзасининг майдони 3491 км2ни ташкил этади (2004 й), 
бироқ Чордара сув омбори-дан қишда утказиладиган сув туфайли сатҳининг 
мунтазам кўпайиши жидций экологик ҳамда 

Download 2,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish