Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш



Download 4,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/394
Sana30.04.2022
Hajmi4,92 Mb.
#600154
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   394
Bog'liq
Mehnat-gigiyena-majmua-12.02.18 (1)

Захарланиш манзараси: 
Уткир захарланиш 4- хил формада кузатилади: 
1. Юкори нафас йулини таьсирлаб упка шишиши чакиради. 
2. Кайтар шакли бевосита конга таъсир килади 
З. Шокка ухшаш шакли булиши, нафас тухташ холлари булиши мумкин. 
4. Комбинациялашган шакли эса юкори нафас йули таъсир килади. 
Сурункали захарланишда сурункали бронхитлар, модда алмашишини тузилишига 
олиб келади рухсат этилган концентрацияси 2мг/л га тенг. 
Канцероген моддалар ва уларнинг таъсирини олдини олиш чоралари. 
Канцероген моддалар организмга таъсир этиши натижасида зарарли усимта - шиш 
пайдо килиш хусусиятига эга булган моддалар хисобланади.Умуман табиатда канцерогенлар 
2-грухга булинадилар. 
- Физикавий капцерогенлар уларга ултира бинафша, рентген, ионлаштирувчи нурлар 
киради. 
- Кимѐвий канцерогенлар. Буларга канцерогенлик хусусиятига эга булган кимѐвий 
моддалар киради. Хозирги давирда гигиена фани ривожланиб, янги тармоги - 
«Онкогигиена» фани келиб чикди. Онкогигиена фанига бизнинг республикамиз олимларидан 
профессорлар Е.А.Прус, Л.А.Пономарева ва бошка олимлар хисса кушмокдалар.Атроф 
мухитдаги хавонинг физик холати ва кимѐвий таркибига олимларимиз органик экологик 
холатига бахо бермокдалар.Янги тадкикотчи олимлардан Умаров Г.А Онкогигиена фанини 
ривожланишига хисса кушмокда .Ишлаб чикаришда хосил буладиган канцерогенларни 
урганишда проф. И.И.Шабат катта хисса кушган ва хар хил йуналишда таъсири буйича 
канцерогенлар таснифини яратди. 
Канцерогенлар таснифи: 
I .Кимѐвий тузилиши буйича. 
1.Куп циклик ароматик углеводородлар (бенз (а) пирен). 
2.Ароматик азот бирикмалар (диметиламинлар). 
3.Ароматик амино бирикмалар (бензидип). 
4.Нитроаза бирикмалар (нитроазодиметиламин). 
З.Карбонатлар (уретон). 
б.Металлар, металсимонлар, нефть, хром, никель, асбест. 
П.Таъсир табиати буйича: 
1 .Таъсир этган жойида шиш вужудга келтирувчилар (бенз (а) пирен). 
2.Маълум бир органда шиш пайдо этувчилар (анилин). 
3.Хар хил органларда шиш пайдо этувчилар. 
Гигиеник нуктаи назаридан 1-гурухни диагностика килиш осонрок 3-чиси кийинрок 
III. Канцероген хавфи буйича. 
1. Канцерогенлиги исботланганлар (бензидин, анилин). 
2.Кучли канцерогенлик исботланганлар (ацетелин). 
3. Канцерогенлиги кучли булмаган. 
IV. Канцерогенлик хусусияти «шубхалик » моддалар. Хозирги даврда халкаро 
усимталарни сабабларини урганувчи ассоциация ташкил этилган (ХУСУА) бу ассоциация 
аъзолари нима сабабдан ишлаб чикаришда ишловчилар организмида зарарли усимта - рак 
булиш сабабларини урганишган. Уларнинг назариятлари буйича организмда канцероген 
моддаларни «X» актив нуктаси мавжуд булиб, улар маълум шароитда окимларга бирикиб, 


75 
тукима ва рак хосил булади деб ургатишган. Бошка гурух олимлар фикрича, рак тукималари 
организмда рудимент холатида булади ва баъзи омиллар таъсирида бу тукималар усиб рак 
пайдо булади дейишади. Мехнат гигиенаси врачи уз иш фаолияти давомида кимевий 
моддаларни канцерогенлик хусусиятларини урганмасдан туриб, халк хужалигига тадбик 
килиб булмаслигини давлат санитария назоратининг огохлантирувчи назорат боскичида 
укитилишини,-таъкитлаганлар.

Download 4,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   394




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish