Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон давлат жаҳон тиллари



Download 0,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/41
Sana11.04.2022
Hajmi0,92 Mb.
#542331
TuriДиссертация
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41
Bog'liq
mantiq va tilda modallik kategoriyasining ifodalanishi (1)

 
(
дурустроқ
) ва уни қўллаб-қувватлаш (
ҳа, 
баракалла 
(27))мақсадида юқоридаги лисоний бирликлар берилиб, улар 
кўпроқ оғзаки нутқда содда ва ундов гаплар таркибида қўлланиши намоён 
бўлмоқда. Объектив борлиқдаги семантик субъектнинг реал мавжудлиги эса 
бор, бор экан
иборалари билан узвий боғланиш натижасида улар реаллик 
категориясининг умумий моҳиятини очиб берган. 
Шундай қилиб, ушбу мисоллар таҳлили ўзбек тилида реаллик 
категорияси уч турга бўлинишини кўрсатди: 
объектив реаллик
– бу гапда 
ифодаланган мазмуннинг реаллигига бўлган муносабат, 
субъектив реаллик
– 
бу субъект ва объект орасидаги гап мазмунига бўлган элементларнинг ўзаро 
муносабатидаги узвий бирлик, 
ижтимоий реаллик
деганда эса сўзловчининг 
объектив борлиққа бўлган умумий муносабати деб тушуниш керак. Реаллик 
категорияси бўйича ўтказилган илмий таҳлил натижасидан келиб чиқиб, 
ушбу категорияга шундай таъриф бериш мумкин: 
Реаллик категорияси
бу 
объектив, субъектив ва ижтимоий воқеа-ҳодисаларнинг гап мазмунида 
тугалланган, тугалланаётган ва яқинда тугаши аниқ бўлган ҳаракатнинг 
инсон онгида реал акс этиши ва уни морфологик, лексик ва синтактик йўллар 
билан ифодаланишидир.
Ўзбек тили
 материаллари асосида
реаллик категориясини ифодалашда 
асосан, қуйидаги лисоний бирликлар қўлланади: 1) 
морфологик 
(аниқлик ва 
буйруқ майллари, шакллари: -
ди, -ибди, ган, -ган эди, -ётган эди, -(а)р; эди, 
-япти, -ади, -(а)р;
2) 
лексик
(модал ва тўлиқсиз феъл 
эди, 
модал ва кириш 
сўзлар (
албатта,
шубҳасиз, ҳақиқатда, ҳақиқатан ҳам, чиндан, чинакам, 
сирасини айтганда,
энди, керак, рост, ҳа, баракалла, бор, йўқ,
), 
юкламалар (

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish