Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси олий ва ўрта


Инвестицияни назарий асослари ва иқтисодий мазмуни



Download 6,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/249
Sana23.02.2022
Hajmi6,38 Mb.
#158100
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   249
Bog'liq
44-y-Investisiyani-tashkil-etish-va-moliyalashtirish.Darslik-N.G.Karimov-va-bosh.-Т-2011

 
1.3.Инвестицияни назарий асослари ва иқтисодий мазмуни.
Инвестициялар» атамаси лотин тилидаги «invest» сўзидан келиб 
чиқиб «қўйиш», «маблағни сафарбар этиш»деган маъносини беради. 
Бу сўз кўпроқ рус адабиёти орқали кириб келган бўлиб бу “облачать” 
деган маънони беради. Бу сўзни ўзбекчага таржимасида - 
кийинтирмоқ(ясантирмоқ) деган маънони беради. Бу инвестиция 
тушунчасига таъриф бераётганда мазкур тушунча умуман маъно 
жихатдан инвестиция сўзига мос эмасдир. Ёки «Инвестиция» 
тушунчаси бир катор маъноларга эга бўлиб, бу қисқача маблағ-
қўйилма деган маънони билдириб, буни, фойда олиш мақсадида 
акция, облигация сотиб олиш, товар ишлаб чиқариш учун зарур 
бўлган реал активларни сотиб олиш ва ишлаб чиқариш хамда 
интеллектуал ва бошқа (ер, таъбий бойлик ва бошқалар) моддий 
бойликлар учун сарфланиши хамда хар қандай мол - мулк ва 
худудларни 
биргаликда 
иқтисодий 
жихатдан 
самарали 
бошқариш
4
деб тушунилади, яъни инвестициялар хар қандай восита 
бўлиб, пулнинг қийматини саклайди ёки унинг қийматини 
купайтиради ва ижобий даромадлар олишни хамда ижобий 
ўзгаришларни таъминлайди.
«Инвестиция» тушунчаси бир катор маъноларга эга бўлиб, бу 
қисқача қўйилма деган маънони билдиради. Ёки буни фойда олиш 
мақсадида акция, облигация сотиб олиш, товар ишлаб чиқариш учун 
4
Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган 


41 
зарур бўлган реал активларни сотиб олиш ва ишлаб чиқариш хамда 
интеллектуал ва бошқа (ер, таъбий бойлик ва бошқа ) моддий 
бойликлар учун сарфланиши тушунилади, яъни инвестициялар хар 
қандай восита бўлиб, пулнинг қийматини саклайди, унинг 
қийматини купайтиради ва ижобий даромадлар олишни таъминлайди. 
Демак, инвестиция сўзи кенгроқ маънони англатиб, бунга қўшимча 
равишда ўзлаштирмоқ (бошқармоқ)
5
деган маънони хам берар экан. 
Бозор иқтисодиёти шароитида инвестицияни муаммоси худди 
хусусий капитални жамғаришдаги муаммога ўхшаш сифатида кўриб 
чиқилади. Жамғариш тўғрисидаги қонунларни аввалги тахлил 
бошларида классик сиёсий иқтисодчилар(А.Смит, Д.Рикардо)ни 
жалб қилиш, қайсики якка капитални такрор ишлаб чиқариш жарён 
базасидаги уларни афзаллиги тахлил этилди. Мазкур тахлилда талаб 
ва таклифларнинг ўзаъро таъсиридаги соф фойдани капитализация 
қилиш ва шакллантииш механизми асосий хал килувчи ролни 
уйнайди. Бундай ёндашув нолиберализм назариётчилари томонидан 
давом эттирилди ва қабул қилинди. 
Жамғаришдаги муаммоларни макроиқтисодий тахлилларини 
келгусида ривожлантириш тўғрисидаги иш ХХ асрнинг 20- 30 
йиларида ёзиб чиқилган Дж Кейнс иши билан боғлиқ. Бунда асосий 
бош мароиқтисодий кўрсаткичларни у билан боғлиқлиги очиб 
берилган - активлар ва мажбуриятларни умумий суммаси, капитал 
фоизи, иш хаки ва соф фойда, пул массаси, миллий даромадни 
истеъмол ва инвестициядаги улуши ва унинг хажми ўрганилган. Бу 
макроиқтисодий параметрлар динамикасидан фойдаланиб Дж. Кейнс
5
Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган 


42 
жамғармадан фойдаланиш даражалари ва уни инвестициялаш 
жараёнига таъсир этишини хамда уни шакллантириш механизмини 
асослаб берди. Жамғарма категорияси ва бу билан боғлиқлилик 
мултипликатор тушунчаси ва акселератор функциясини бажарувчи 
кенгайтирилган такрор ишлаб чиқаришда жамғарма нормаси ва 
қўшимча махсулот функциясини бажарувчи иқтисодиётнинг кейнсча
иқтисодий усули хисобланади. 
Кейнснинг макроиқтисодий усули уруш давридан сўнг асосан 
кенг ёйила бошлади. У кўринишда хам бу кўринишда хам у 
нолиберализмни хисобга олган холда жахон иқтисодиётга 
йўналтирилган барча фанлар амалиёт сифатида қабул қилинган. 
Кейнс йўналиши муқобил вариантлар билан фарқи шуки унда 
иқтисодиётдаги ўз - ўзини бошқариш механизмидаги давлатни ўрни 
ва роли очиб берилган, қайсики либериализм тарафдорлари бўйича 
бозорни бошқаришдаги давлатнинг ўлчови ва уни аниқлаб берган. 

Download 6,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   249




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish