P( t) = l- Q(0=
0 0 (9.10)
Қайта тикланмайдиган элементларнинг ишончлилигини
баҳолаш учун, X(t) бузилишлар жадаллигининг кўрсатгичларидан
фойдаланилади. A(t) ни аниқлаш учун қуйидаги эҳтимолий
баҳолашдан фойдаланилади:
i - ғ т л п п
www.ziyouz.com kutubxonasi
Бузилишлар жадаллиги, бу УТ аппаратураси, қурилмаси,
элементида бузилиш рўй бермаслик шарти билан, t вақтгача
бузилмасдан ишлаш вақтини шартли тақсимлаш зичлигидир.
Mt) катталикни статистик баҳолаш куйидаги куринишга эга:
Д « ) . " < д , )
(9.12)
яъни, At давомийликдаги оралиқда n(At) бузилишлар сонининг At
оралиқдаги давомийликда t вақтида соз бўлган объектлар сонининг
ифодасига нисбатидан иборат.
Юқори ишончли элементлар учун P(t) > 0,99 ва f(t)^X(t)
бўлишига йўл қўйиш мумкин. Бунда олинган хатолик 1 фоиздан
ошмайди ва бу f(t) ва A^t) ни статистик баҳолаш билан мос
келади.
f(t) ва функциялар ўртасидаги фарқ шундан иборатки, f(t)dt
объектлар At вақт оралигида объектлар гуруҳидан иҳтиёрий
равишда танланган бузилиш эҳтимоллигини тавсифлайди, бунда у
қандай ҳолатда (ишлайди ган ёки ишламайдиган) бўлиши
номаълум, A(t) dt объектининг (At) оралиғидан t вақтгача ишлай
оладиган объектлар гурухддан танланган бузилиш эҳтимоллигини
тавсифлайди. (9.11) ифодани интеграллаб куйидагини ҳосил
қиламиз:
t
-JX(T)
о
t
)d%
L fl (9.13)
Ушбу формула, P(t) нинг бузилмасдан ишлаш эҳтимоллиги ва
Do'stlaringiz bilan baham: |