Использованная литература:
1.
Арбузова, Е. Н. Общая методика обучения биологии : курс лекций / Е.
Н. Арбузова.– Омск : ОмГПУ, 2010. – 516 с.
2.
Захарова, И. Г. Информационные технологии в образовании [Текст] :
учеб. пособ. для студ. высш. пед. учеб. завед. / И. Г. Захарова. – М.
:«Академия», 2003. – 192 с
3.
Якунчев, М. А. Методика преподавания биологии [Текст] / М. А.
Якунчев, О. В. Волкова, О. Н. Аксенова и др. ; под. ред. М. А. Якунчева. –
М. : «Академия», 2008. – 320 с.
201
ПЕКТИН-ХИТОЗАН ПЛЁНКА ХОСИЛ БЎЛИШИ
Н.Ж.Абдуллаев
1
, М.Р.Қодирхонов
2
1
Органик кимё кафедраси докторанти,
2
Кимё фанлари номзоди, доцент
Наманган давлат университети
Аннотация:
Мазкур мақолада хитозан ва пектин полисахаридларидан
плёнка хосил қилиш жараёни, эритувчилар танлаш ва баъзи физик-кимёвий
хоссалари маълумотлари баён этилган.
Калит сўзлар:
пектин, хитозан, плёнка, физик-кимёвий хоссалар
Аннотация:
В данной статье описан процесс формирования пленки из
полисахаридов хитозана и пектина, выбор растворителей и некоторые
физико-химические свойства.
Ключевые слова:
пектин, хитозан, пленка, физико-химические
свойства.
Abstract: This article describes the process of film formation from chitosan
and pectin polysaccharides, the choice of solvents and some physicochemical
properties.
Key words:
pectin, chitosan, film,
physicochemical properties.
Сўнги бир неча ўй йилликда экологик муаммоларнинг кенгайиб
бориши атороф-мухитни мухофаза қилишни долзарб вазифага айлантирди.
Бу эса, биологик парчаланадиган материалларни ишлаб чиқаришни тақазо
қилмоқда [1,2]. Ушбу муаамоларни оз бўлсада ечими сифатида биологик
парчаланадиган материлларни ишлаб чиқариш мухим вазифалардан биридир.
Полисахаридлар иштирокида хосил қилинган материалларни турли омиллар,
хусусан, ферментлар таъсирида табиий равишда парчаланиб кетиши
адабиётлардан маълум.
Кимёнинг деярли барча сохаларида, тиббиёт, фармацефтика, озиқ-
овқат саноати ва бир қатор йўналишларда табиий полисахаридлар, уларнинг
турли
модификацияларини
кенг
кўламда
ишлатиб
келинмоқда.
Полисахаридлар мураккаб тузилишга эга моддалар бўлиб, улар бошқа
полимерлардан турли функционал гурухларга эга эканлиги билан ажралиб
туради.
Тадқиқотимизнинг
оъектларидан
бири
пектин
полисахариди
хисобланади. Пектин ва агар-агар полисахаридлари, озиқ-овқатда кенг
қўлланилишини бўйича илмий ишлар олиб борилган [3, 4]. Муаллифлар [5]
пектин
қопламалари
озиқ-овқатдан
сув
йўқотилишини
секинлаштирганлигини кўрсатдилар. Бундан ташқари, [6] кам метилланган
пектинларнинг калций ионлари иштирокида парчаланадиган плёнкаларни
яратиш ва дори-дармонларни капсулалаш учун фойдали бўлишини тадқиқ
202
этишган. Полисахаридлардан (Тобут ва Фишман, 2003, 2004) лар томонидан
глицерин билан пластификацияланган пектин-крахмал аралашмасидан
олинган плёнкалар тўғрисида маълумотлар мавжуд.
Пектин моддасига катта эътибор бериб келинмоқда, чунки у кўп
миқдорда мавжуд бўлиб, деметилаш йўли билан плёнкаларни ҳосил қилиши
мумкин. Пектин ва целлюлоза-ўсимлик ҳужайраларининг асосий ҳужайра
деворлари структуравий полисахаридлари хисобланади.
Пектин-кислота табиатига эга бўлган полисахарид бўлиб, унинг асосий
таркиби галактурон (галактозадан олинган шакар кислотаси) хисобланади.
Хитозан–бу хитинни қисман деацетилланишидан олинган чизиқли β-
1,4-боғланган полисаҳарид. Хитиннинг деацетилланиши тўлиқ бўлмагани
сабабли, хитозан–глюкозамин ва N-ацетилглюкозаминдан ташкил топган
сополимер хисобланади.
Ушбу полисахаридлардан плёнкалар олишнинг бир нечта афзал
томонлари мавжуд. Биринчидан, хитозан целлюлозадан кейин ер юзида энг
кўп тарқалган полисахарид бўлган хитиндан олинади. Иккинчидан, хитозан
яхши плёнкалар ва мембраналарни ҳосил қилади. Учинчидан, хитозаннинг
катион хусусиятлари плёнка ишлаб чиқарувчига анион, қисман
деметилланган пектин билан электростатик таъсир ўтказиш имкониятидан
фойдаланиш имкониятини беради.
Тадқиқотимизда мевадан олинган пектин,
ипак қурти “Bombyx mori” дан ажратиб олинган молекуляр массаси 10000
бўлган хитозан, рН= 4,5 бўлган ацетатли буфер эритма, глицериндан
фойдаланилган.
Плёнка тайёрлаш. Глицерин (1%) ўз ичига олган (20 мл) дистирланган
сувга пектин 0,2 г қўшилди ва яхшилаб аралаштириб турилди. 4 соатдан
кейин қовушқоқ эритма филтр қоғоз орқали филтрланиб, ҳаво
пуфакчаларини олиб ташланди.
0,2 гр хитозан 20 мл ацетатли буфер эритмада эритилди ҳамда
филтрдан ўтказиб петри идишга қуйилди. Сўнгра, пектинли филтрат (10-15
мл) петри идишидаги хитозан эритмасига қуйилди.
Плёнка хосил қилиш учун хитозан пектин 1:1 нисбатда олинди. 48 соат
давомида хона хароратида сақланди. Эритувчилардан қутилиб олингандан
сўнг хосил бўлган плёнкани пинсет ёрдамида осон кўчириб олинди.
Ушбу ишда глицерин пластификатор сифатида ишлатилган. Бундан
асосий кўзланган мақсад, плёнка мустахкамлигини ортиришдан иборат.
Хитозанни яхши эришини ацетатли буфер танланган. Хитозан/буфер нисбати
1:1 даражасида сақланиб қолди, хитозанни эритишда кўп холатда паст
концетрасияли сирка кислотадан фойдаланилади. Лекин ушбу ишда биз
203
ацетатли буфер танладик. Чунки хитозанни кислотанинг юқори ёки қуйи
қисмларида эрувчанлиги чекланган.
1-расм хитозан- пектин плёнкасининг
кўриниши.
2-расм 0,2 гр хитозан 10 мл
сирка кислотада эришидан хосил
бўлган плёнканинг кўриниши
Хитозан ва сирка кислотаси билан ишланган бир қатор плёнкалар 7 кун
ичида хира бўлиб қолди. Ушбу плёнкалардан сирка кислотаси аста-секин
чиқиб кетганлиги сабабли хитозан чўкмалар ҳосил қилади. 1 ойгача бўлган
вақт давомида буфер билан олинган плёнкаларнинг бирортасида ҳам бундай
холат кузатилмаган.
Хитозан плёнкасига нисбатан, хитозан-пектин плёнкасини сув
буғларини ўтказувчанлиги ва сувда эрувчанлиги ўзгарганлигини кўриш
мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |