Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги заҳириддин Муҳаммад Бобур номидаги



Download 5,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/271
Sana03.07.2022
Hajmi5,43 Mb.
#736701
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   271
Bog'liq
2-секция. Халқаро анж АнДУ 2021

Key words
: bulbous, family, genus, species.
Дунё флорасидаги бир уруғпаллали (пиёзбошли) геофитларни ўрганиш 
бўйича бир қатор, жумладан, қуйидаги устувор йўналишларда тадқиқотлар 
олиб борилмоқда. Молекуляр ва морфологик тадқиқотларга асосланган ҳолда 
юксак гулли ўсимликларнинг замонавий тизимларини яратиш, камёб ва 
йўқолиб бораётган турларни муҳофаза этишга доир чораларни ишлаб чиқиш; 
ахборот порталлари, электрон каталоглар ва маълумотларнинг электрон 
баъзаларини яратиш; замонавий молекуляр таксономик морфологик, 
интродукция ва селекция тадқиқотлари учун асос сифатида хизмат қиладиган 
тирик коллекцияларини ташкил этиш кабилар [1]. 
Е.П.Коровин (1962) “Ҳар хил ўтли турон қуруқ дашти” ўсимликлар 
типида геофитларнинг 73 та тури учрашини (10-15 %) да таъкидлаган. 
З.А.Майлун (1971) Ўзбекистон флорасини систематик ва экологик жиҳатдан 
таҳлил қилиб, пиёзли поликарпларнинг-145 та тугунаклиларнинг 6 та турини 
келтирган. К.Ш.Тожибоев (2000) томонидан Фарғона водийсининг Чодаксой 
ҳавзаси геофитлари ўрганилган. Чодаксой ҳавзаси ўсимлик жамоалари 
таркибида иштирок этувчи пиёзли геофитларнинг 26 та ва тугунакли 
геофитларнинг 28 та тури аниқланган.
Мамлакатимизда олиб борилган тадқиқотлар давомида Фарғона 
водийси флорасидаги бир уруғпаллали геофитларнинг таркиби ва 
географияси бўйича айрим маълумотлар келтирилган. (М.М.Арифханова, 
Р.С.Верник, Т.Т.Рахимова, Ф.О.Хасанов, К.Ш.Тожибоев). П.Х.Ҳолқўзиев 
томонидан Олой тизмасининг Сўх ва Шоҳимардон атрофларида олиб борган 
тадқиқотларда фан учун янги бўлган геофит турлар ҳам мавжуд бўлган: 
Juno 
alaica Khalk, J.Linifoliiformus Khalk.
Бугунги куннинг замонавий ботаник 
олимлари томонидан Фарғона водийси флорасига оид бир қанча илмий 
асарлар нашр эттириб келинмоқда. Бугунги кунда ботаник олимлар б.ф.д., 
академик Комилжон Тожибаев, Фарход Каримов, Насиба Наралиеваларнинг 
(2010-2015) Фарғона водийси флорасини ўрганиш устида олиб бораётган 


160 
илмий изланишлари ҳам диққатга сазовордир. Улар Фарғона водийсининг 
алоҳида аҳамиятга эга ботаник худудларидаги эндемик, ноёб ва муҳофазага 
мухтож ўсимликларни систематик ва биоэкологик хусусиятларини, ўрганиш 
жараёнида бир қатор илмий мақолалар ва методик кўрсатмалар тайёрлаб 
келмоқдалар. 
Ф.Каримов ва Н.Бешко (2012-2015) Фарғона водийсининг геофит 
ўсимликлари ГИС технологиялари асосида махсус хариталарини туздилар, 
тўпланган маълумотларни умумлаштириш бу худуд флорасида 9 та оила, 25 
та туркумга мансуб бўлган 210 турдаги бир уруғпаллали геофитларнинг 
мавжудлиги аниқланди. Хусусан Фарғона водийсида жойлашган “Чил устун” 
ва “Чил майрам” тоғларининг Қирғизистон давлатига чегарадош 
худудларида пиёзнинг 
Allium oshanin, Allium alaica
(Қизил китобга 
киритилган). Лоланинг 
Tulipa ferganica, Tulipa turkistanica, Tulipa 
uzbekistanica
турларининг ўсишини аниқланиши ҳам Ўзбекистон флораси 
учун аҳамиятли ҳолат ҳисобланади. Шунингдек Андижон вилоятининг 
шимолий-шарқий қисмида жойлашган “Боғишамол” адирларида 
Tulipa L 
туркумининг 
Tulipa ferganica
ва 
Tulipa turkistanica 
турлари популяцияларини 
тарқалганлиги ҳам аҳамиятли саналади. Айни вақтда Андижон давлат 
университети “Гербарий лабороторияси” олд қисмида илмий тадқиқот 
участкасида ҳозирда пиёзнинг 2 тури, лоланинг ҳам 2 тури Фарғона водийси 
табиий худудларидан олиб келиб 
ex city
да ўстирилаётган бўлиб айни вақтда 
улар уруғлаш баъзилари гуллаш ҳолатига келган.
Фарғона водийси ўсимлик турларига бойлиги, турларнинг хилма-
хиллиги билан Ўзбекистонда алоҳида ўрин тутади. Бу ерда ўсадиган 
ўсимликлар орасида фойдали ёки захарли ўсимликлар, доривор, бўёқ 
берувчи, зиравор, эфир мойли, манзарали ва шу кабу муҳим аҳамиятга эга 
ўсимликларни кўплаб учратиш мумкин.
Фарғона водийсининг пиёзбошли ўсимликлари маданий ва ёввойи 
ҳолда жуда кенг тарқалган бўлиб, улар барглари, гули, меваси ва 
пиёзбошининг шакллари билан бир-биридан фарқ қилади. Кўп 
ўсимликларнинг пиёзи доривор ҳусусиятга эга. 
Биз қуйида Фарғона водийсида тарқалган баъзи пиёзбошли ўсимликлар 
ва уларнинг систематик ҳолатини ҳавола қиламиз.
Синф- Бир уруғпаллалилар – 
Monocotyledones.

Download 5,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   271




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish