Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги заҳириддин Муҳаммад Бобур номидаги


дурагайларида тола узунлиги белгисининг ирсийланиши



Download 5,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet227/271
Sana03.07.2022
Hajmi5,43 Mb.
#736701
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   271
Bog'liq
2-секция. Халқаро анж АнДУ 2021

 дурагайларида тола узунлиги белгисининг ирсийланиши.
1- жадвал 
Дурагай комбинациялар ва 
уларнинг ота-оналик шакллари 
Кўсак 
сони, 
дона 
Тола узунлиги, мм 
x

S
x
limit 

V% 
hp 







Ота-оналик шакллар 
G.barbadense
ssp.
 vitifolium 
f.
 
brasiliense 
10 
27,4 ± 0,7 22,6-30,1 2,4 8,7 

G.barbadense
ssp. 
eubarbadense
(«Сурхон-9» нави) 
10 
42,6 ± 0,6 38,3-45,6 2,1 4,9 

G.mustelinum 
Miers ex Watt
 
10 
34,5 ± 0,5 32,3-37,0 1,7 5,0 

Турлараро F
1
 д ураг айлари
G.mustelinum 

G.barbadense
ssp.
 vitifolium 
f.
 brasiliense 
10 
34,8 

0,4 32,6-36,6 1,3 3,8 1,08 
G.barbadense
ssp.
 vitifolium 
f.
 
brasiliense 
x
 G.mustelinum 
10 
35,2 

0,6 32,0-38,0 1,9 5,6 1,20 
G.mustelinum 
x
 G.barbadense
ssp. 
eubarbadense
(«Сурхон-9» 
нави)
 
10 
39,5 

0,5 36,5-42,0 1,7 4,3 0,23 
G.barbadense
ssp. 
eubarbadense
(«Сурхон-9» нави)
 
х
 
G.mustelinum
10 
36,4 

0,4 34,3-39,0 1,3 3,7 -0,53 
Х.Сайдалиев., А.Тожибоев, М.Халикова ва бошқаларнинг (2015) 
таъкидлашича, турлараро дурагайлашда оналик сифатида навлардан 


311 
фойдаланилса, тола узунлиги белгиси бўйича гетерозис кузатилади, оналик 
сифатида ёввойи турлардан фойдаланилганда эса бунинг акси кузатилган [2].
G.barbadense 
L.турининг туричи хилма-хилликларида тола узунлиги 
бўйича энг юқори кўрсаткич маданий субтропик ssp. 
eubarbadense
«Сурхон-
9» навида (42,6 

0,7 мм), ёввойи 
G.mustelinum 
Miers ex Watt турида тола 
узунлиги нисбатан пастроқ 34,5 

0,6 мм бўлган миқдорни ташкил этди. 
Тола узунлигининг ижобий ўта доминантлик ёки гетерозис (
hp 
= 1,08; 
hp 
= 1,20) ҳолатида ирсийланиши F
1

G.mustelinum 
x ♂
G.barbadense
ssp.
 
vitifolium 
f.
brasiliense 
ва
 

G.barbadense
ssp.
vitifolium 
f.
brasiliense 
x
 

G.mustelinum 
дурагай комбинацияларида кузатилиб, белги мос равишда 
34,8 ва 35,2 ммни (ота-оналик шакллар:
G.mustelinum 
34,5 мм, 
G.barbadense
ssp.
vitifolium 
f.
brasiliense 
27,4 мм) ташкил этди. F
1

G.mustelinum 
x
 
♂«Сурхон-9» нави комбинациясида тола узунлиги ўрта 
ҳисобда 39,5 мм ни ташкил этиб, ижобий тўлиқсиз доминантлик (
hp 
= 0,23) 
тарзида ирсийланди. F
1
♀«Сурхон-9» нави
 
х
 

G.mustelinum
комбинациясининг тола узунлиги 36,4 мм бўлиб, салбий тўлиқсиз 
доминантлик (
hp 
= -0,53) холатда ирсийланиши кузатилди. (ота-оналик 
шакллар:
 G.mustelinum 
34,5 мм, 
G.barbadense
ssp. 
eubarbadense
«Сурхон-9» 
нави
 
42,6 мм ). 
Турлараро F
1
 дурагайларда тола чиқими белгисининг ирсийланиши
Тола вазнининг пахта хомашёси вазнига нисбати тола чиқими дейилади. 
Тола чиқими чигитдаги толаларнинг миқдори ва вазнига боғлиқ бўлади. 
Ғўзанинг турли шаклларида тола чиқими 12-15%дан 43-44% гача бўлиши 
мумкин [1]. 
Тола чиқими миқдорий белги бўлиб, полигенлар таъсирида юзага 
чиқади ва ташқи омиллар ҳам сезиларли даражада таъсир кўрсатади [3].
 
Турлараро F
1
 дурагайларда тола чиқими белгисининг ирсийланиши. 
2- жадвал 
Дурагай комбинациялар ва 
уларнинг ота-оналик шакллари 
Кўсаклар 
сони, дона 
Тола чиқими,% 
x

S
x
limit 

V% 
hp 







Ота-оналик шакллар 
G.barbadense
ssp.
 vitifolium 
f.
 
brasiliense 
10 
29,5 ± 0,6 26,0-32,0 1,9 6,6 

G.barbadense
ssp. 
eubarbadense
(«Сурхон-9» нави) 
10 
33,6 ± 1,5 23,8-39,3 5,0 14,8 - 
G.mustelinum 
Miers ex Watt
 
10 
26,4 ± 2,0 15,3-35,7 6,5 24,6 - 
Турлараро F
1
 д урагайлари
G.mustelinum 

G.barbadense
ssp.
 vitifolium 
f.
 brasiliense 
10 
26,9 

0,2 26,2-27,8 0,6 2,5 -0,68 
G.barbadense
ssp.
 vitifolium 
f.
 
10 
30,4 

0,9 25,7-34,7 2,8 9,5 1,58 


312 
brasiliense 
x
 G.mustelinum 
G.mustelinum 
x
 G.barbadense
ssp. 
eubarbadense
(«Сурхон-9» 
нави)
 
10 
29,1 

1,4 21,2-36,3 4,5 15,6 -0,25 
G.barbadense
ssp. 
eubarbadense
(«Сурхон-9» нави)
 
х
 
G.mustelinum
10 
30,0 

1,1 23,0-35,2 3,6 12,1 0,03 
Турлараро F
1
дурагайларда тола чиқимининг ижобий ўта доминантлик 
ёки гетерозис (
hp 
= 1,58) ҳолатида ирсийланиши F
1

G.barbadense
ssp.
 
vitifolium 
f.
brasiliense 
x
 

G.mustelinum 
дурагай комбинацияларида 
кузатилиб, белги кўрсаткичи мос равишда 30,4 % бўлади. F
1

G.barbadense
ssp. 
eubarbadense
(«Сурхон-9» 
нави)
 
х
 

G.mustelinum
дурагай 
комбинациясининг тола чиқими 30,0 % ни ташкил қилиб, ижобий тўлиқсиз 
доминантлик (
hp 
= 0,03) тарзида ирсийланди. Тола 
чиқимининг салбий тўлиқсиз доминантлик (
hp 
= -0,68; 
hp 
= -0,25) ҳолатида 
ирсийланиши F
1

G.mustelinum 
x ♂
G.barbadense
ssp.
vitifolium 
f.
brasiliense 
ва F
1

G.mustelinum 
x
 
♂«Сурхон-9» нави дурагай комбинацияларида 
кузатилиб, белги кўсаткичи мос равишда 26,9 ва 29,1% (Ота-оналик 
шакллар:
G.barbadense
ssp.
vitifolium 
f.
brasiliense 
29,5%
G.mustelinum 
26,4 
мм, 
G.barbadense
ssp. 
eubarbadense
(«Сурхон-9» нави) 33,6 % ) ни ташкил 
этди. 
Хулоса. 
Айтиш жоизки, 
G.mustelinum 
Miers ex Watt тури қимматли 
хўжалик белги ва хусусиятларга эга бўлиб, толасининг пишиқ ва ипаксимон 
майинлиги, стресс омилларга чидамлилиги билан ажралиб туради. Шунга 
кўра, 
G.mustelinum 
Miers ex Watt турининг бошқа полиплоид ғўза турлари 
туричи хилма-хилликлари вакиллари билан дурагайлаш ва шу асосида 
олинган турлараро F
1
дурагайларида тола узунлиги ва тола чиқими белгилари 
ҳамда уларнинг ирсийланиш даражасини ўрганилган. Турлараро F
1
дурагайларида ота-оналик шаклларига нисбатан юқори тола чиқимига эга 
генотипларни ажралиб чиқиши хамда тола чиқимининг ижобий ўта 
доминантлик (
hp 
= 1,58) ҳолатида ирсийланиши F
1

G.barbadense
ssp.
 
vitifolium 
f.
brasiliense 
x
 

G.mustelinum 
дурагай комбинацияларида ҳамда 
тола узунлигининг ижобий ўта доминантлик (
hp 
= 1,08; 
hp 
= 1,20) ҳолатида 
ирсийланиши F
1

G.mustelinum 
x ♂
G.barbadense
ssp.
vitifolium 
f.
brasiliense 
ва
 

G.barbadense
ssp.
vitifolium 
f.
brasiliense 
x
 

G.mustelinum 
дурагай 
комбинацияларида аниқланган.

Фойдаланилган адабиётлар: 
1.
Эгамбердиев А.Э., Ибрагимов Ш.И., Амантурдиев А.Б. Ғўза селекцияси, 
уруғчилиги ва биологияси.//Т.: Фан, 2009.- Б. 52-53. 


313 
2.
Сайдалиев Х., Тожибоев А., Халикова М., Мамарахимов Б. Ғўза 
коллекцияси намуналарининг селекциядаги аҳамияти.//Т.:Наврўз, 2015.-
98 б. 
3.
Абзалов М.Ф. Генетика и феногенетика важнейших признаков 
хлопчатника 
G.hirsutum
L.//М., 1991.- С. 84. 
 
 


314 
ДУРАГАЙЛАШГА ЖАЛБ ҚИЛИНГАН НАВ ВА ТИЗМАЛАРДА ТОЛА 
СИФАТ КЎРСАТКИЧЛАРИ 
 
А.T.Хотамов- магистр
,
 С.Ғ.Бобоев -б.ф.д., доцент.
 
Б.Х.Эрматов -мустақил тадқиқодчи
Ўзбекистон Миллий Университети 
Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялари 
илмий тадқиқот институти 
 
Аннотация: 
Сўнгги йилларда экологик муҳитнинг бузилиши, тупроқ 
шўрланишининг ошиши, сув танқислиги ва бошқа муаммоларнинг юзага 
келганлигини ҳисобга олиб, ушбу омилларга чидамли юқори сифат 
кўрсаткичларга эга булган тола олиш мақсадида ёввойи ва рудерал 
шаклларни чатиштириш юқори самара беради. 
Калит сўзлар: 
Селекция, тола сифати, микронейр, чатиштириш, 
шўрланиш.
Аннотация:
Учитывая ухудшение окружающей среды в последние 
годы, рост засоления почвы, дефицит воды и другие проблемы, смешивание 
диких и рудеральных форм с целью получения волокна с высокими 
показателями качества, устойчивого к этим факторам, является весьма 
эффективным. 
Ключевые слова:
селекция, качество волокна, микронейр, смешение, 
соленость. 
Annotation: 
In recent years, given the deterioration of the environment, 
increasing soil salinity, water scarcity and other problems, mixing wild and 
ruderal forms in order to obtain fiber with high quality indicators resistant to these 
factors is highly effective.

Download 5,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   271




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish