Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги вахабов абдурахим васикович


-расм. Яшил иқтисодиётни бошқариш даражалари



Download 4,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/205
Sana07.06.2023
Hajmi4,06 Mb.
#949507
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   205
Bog'liq
ЯШИЛ ИҚТИСОДИЁТ ДАРСЛИК

1.1.1-расм. Яшил иқтисодиётни бошқариш даражалари 
“Яшил иқтисодиёт”ни назарий асослашдан кейин унинг аҳамиятини 
иқтисодий субъектлар ўртасида оммалаштириш зарурияти пайдо бўлади. 
Ушбу даражада яшил иқтисодиётнинг бош вазифаси жамиятда экологик тоза 
ишлаб чиқаришнинг зарурлиги ва аҳамияти тўғрисида дунёқарашни уйғотиш 
ҳисобланади.
“Яшил иқтисодиёт”га ўтиш назарий ва ғоявий жиҳатдан асослангандан 
кейин, унинг ҳуқуқий асосларини шакллантириш ва соҳага оид тегишли 
қонунчиликни ишлаб чиқиш зарурияти пайдо бўлади. “Яшил иқтисодиёт”ни 
ривожлантиришга оид қонунчилик иқтисодиётни “яшиллаштириш”га 
кўмаклашиши билан бир вақтда барча хўжалик субъектлари манфаатларига 
мос келиши зарур.
Иқтисодий даражада “яшил иқтисодиёт”ни бошқариш жараёнларининг 
натижаларига баҳо берилади.
Яшил иқтисодиётнинг фан сифатидаги ўрганиш объектларини 
қуйидагиларга ажратиш мумкин: 
- хўжалик юритиш ва атроф-муҳит муҳит ўртасидаги ўзаро боғлиқлик; 
4
Blueprint for a Green Economy: David Pearce, Anil Markandya and Edward B. Barbier. Earthscan, London, Great 
Britain, 1989. 192 pp. 
назарий 
ғоявий 
сиёсий 
иқтисодий 
Яшил иқтисодиёт 


13 
- иқтисодий фаолият туфайли узоқ истиқболда атроф-муҳитга 
етказиладиган зарарни минималлаштириш, экологик ва ижтимоий омилларни 
қамраб олувчи иқтисодий тизимларни бошқариш усуллари; 
- хўжалик юритиш фаолияти ва ишлаб чиқариш соҳаларида янги 
технологияларни ишлаб чиқиш, уларни атроф-муҳитга етказиладиган 
зарарини минималлаштиришга йўналтириш тамойиллари. 
“Яшил иқтисодиёт” фанининг умумлашган объектларидан келиб чиқиб 
хулоса қилиш мумкинки, “яшил иқтисодиёт” фани учун фанлараро услубият 
хос бўлиб, унда иқтисодиёт фани бошқа фанлар билан ўзаро кесишади.
“Яшил иқтисодиёт” фанида илмий билиш усулларини танлаш ва 
тадқиқот статегиясини тузишда қуйидаги тамойиллар муҳим аҳамият касб 
этади: 
- ресурсларнинг чекланганлиги шароитида экологик омилларнинг 
бирламчи омил эканлиги; 
- яшил иқтисодиётни амалиётга тадбиқ этиш босқичларини турли 
(назарий, ғоявий, сиёсий ва иқтисодий) даражаларга бўлиш заруриятининг 
мавжудлиги; 
- таҳлиллар ва илмий ишланмаларнинг фанлараро характерга эгалиги. 
“Яшил иқтисодиёт” фанининг мақсади – талабаларда “яшил 
иқтисодиёт” концепцияси, “яшил иқтисодиёт”га ўтиш заруриятини асослаш, 
“яшил иқтисодиёт”ни баҳолаш кўрсаткичлари ва индикаторларини таҳлил 
этиш, жаҳон амалиётида шаклланган “яшил иқтисодиёт”га ўтиш моделларини 
қиёсий ўрганиш, Ўзбекистонда “яшил иқтисодиёт”ни ривожлантириш бўйича 
билим ва кўникмаларни шакллантиришдан иборат.
“Яшил иқтисодиёт” фанининг вазифалари қуйидагилардан иборат: 
- “яшил иқтисодиёт”га оид категориялар ва тушунчалар моҳиятини очиб 
бериш; 
- барқарор ривожланишни таъминлашда “яшил иқтисодиёт”нинг тутган 
ўрнини баҳолаш; 
- “яшил иқтисодиёт” концепциясининг мақсади, тамойиллари ва амалга 
ошириш механизмини таҳлил этиш; 
- “яшил иқтисодиёт” ва “яшил ўсиш” миқёсини баҳолашнинг халқаро 
ташкилотлар томонидан тавсия этилаётган ёндашувларини қиёсий таҳлил 
этиш;
- “яшил иқтисодиёт”га ўтиш жараёнини молиялаштириш ҳолати, 
кўрсаткичлари ва ривожланиш истиқболларини ўрганиш; 
- “яшил энергетика”га барқарор ривожланиш омили сифатида баҳо 
бериш;
- органик қишлоқ хўжалигини ривожлантириш муаммоларини ўрганиш;
- жаҳондаги экологик вазиятга баҳо бериш ва экологик сиёсатни амалга 
оширишнинг иқтисодий механизмини асослаш;

жаҳоннинг 
етакчи 
мамлакатларида 
“яшил 
иқтисодиёт”ни 
ривожлантириш, миллий дастурларини амалга ошириш борасидаги жамланган 
бой, илғор тажрибани қиёсий таҳлил қилиш; 


14 
- Ўзбекистонда “яшил иқтисодиёт”га ўтиш стратегиясининг мақсади, 
вазифалари ва ривожланиш истиқболларини ўрганиш. 

Download 4,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   205




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish